Jedan jedini dan ekstremne vrućine može smanjiti proizvodnju mleka za čak 10 odsto. Štaviše, posledice toplotnog stresa kod krava mogu da traju više od nedelju dana, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Science Advances.
Studija je sprovedena u Izraelu, jednoj od najinovativnijih zemalja kada je u pitanju mlečna industrija, poznatoj po visokoj proizvodnji mleka po grlu i korišćenju naprednih tehnologija. Ipak, čak ni tamo, gde su široko primenjeni ventilatori, sistemi za provetravanje i prskanje vodom, gubici nisu mogli da se u potpunosti spreče. Na najtoplijim danima, ove mere ublažile su tek polovinu štete.
"Čak ni najopremljenije i tehnološki najnaprednije farme ne uspevaju da se u potpunosti prilagode klimatskim promenama", izjavio je koautor studije Ejal Frank.
Šta se dešava sa kravama tokom ekstremnih vrućina?
Istraživači su pratili više od 130.000 krava tokom 12 godina, koristeći precizne vremenske podatke i ankete sa farmi. Pokazalo se da je granica toplotnog stresa kod krava takozvana "wet-bulb" temperatura (kombinacija vlažnosti i toplote), koja kada pređe 26°C, proizvodnja mleka naglo opada.
Za razliku od obične spoljne temperature, "wet-bulb" pokazuje koliko je vrućina stvarno iscrpljujuća za živa bića. Naučnici su to uporedili sa "parnim kupatilom", a krave izložene takvim uslovima mogu se oporavljati i više od deset dana.
Iako je gotovo svaka farma u istraživanju uložila u neki sistem za hlađenje, njihova efikasnost bila je ograničena. Na 20°C "wet-bulb" temperature, hlađenje je smanjilo gubitke za 50 odsto, ali na 24°C, efekat je pao na svega 40 odsto.
Ipak, ulaganje se isplatilo: prosečno vreme povraćaja investicije bilo je oko 18 meseci.
Globalni gubici i neravnomeran uticaj
Na osnovu izraelskih podataka, istraživači su napravili model potencijalnih gubitaka u 10 najvećih svetskih proizvođača mleka. Bez sistema za hlađenje, prosečna dnevna proizvodnja mleka mogla bi da opadne za oko 4 odsto do sredine 21. veka.
Međutim, u Indiji, Pakistanu i Brazilu očekuju se još veći padovi, i do 4 odsto po kravi dnevno. Čak i sa sistemima za hlađenje, ovi gubici mogli bi iznositi između 1,5 i 2,7 odsto.
Za farmere u toplijim i siromašnijim zemljama, troškovi prilagođavanja mogli bi biti nedostižni.
"Prilagođavanje košta, i farmeri moraju pažljivo da izračunaju šta dobijaju, a šta gube. Zato mnogi ulažu u hlađenje, ali ne i u potpunu izolaciju krava od okoline, to bi bilo preskupo", kaže profesor Ajal Kimhi sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.
Mleko nije jedina briga
Toplotni stres utiče i na opšte zdravlje i ponašanje životinja, od plodnosti do njihove sposobnosti da uopšte prežive.
Farmeri su već na prvoj liniji klimatskih udara. Sve češće se suočavaju sa poplavama, toplotnim talasima i nepredvidivim padavinama.
U Evropi, mnogi se zalažu za zelene politike upravo zbog štete koju klima već nanosi usevima i svakodnevici. Neki sebe nazivaju "prvima koji su pogođeni klimatskim promenama".
Klimatski poremećaji već prete i omiljenim poljoprivrednim proizvodima u Evropi, poput kakaa, kafe, pšenice, pa čak i banana, jer se pogoršani uslovi uzgoja šire svetom.
Sada bi mleko moglo biti sledeće.
Iako su krave posebno osetljive na toplotu, većina država još uvek ne preduzima dovoljne mere da zaštiti stočare i pripremi se za gubitke u stočarskoj proizvodnji.
Autori studije upozoravaju da će očuvanje mlečne industrije zahtevati mnogo više od boljeg hlađenja, biće potrebne šire reforme, uključujući bolji tretman životinja i politike koje pomažu farmerima u siromašnim i toplim regionima da se prilagode.
"Donosioci odluka treba da razmotre i dodatne strategije, ne samo kako da rashlade krave, već i kako da smanje stres, poput razdvajanja teladi i ograničavanja kretanja", rekla je glavna autorka Kler Palandri.
Ako se brzo ne reaguje, klimatske promene neće promeniti samo ono što farmeri mogu da uzgajaju već i ono što mi možemo da jedemo i pijemo.
"Klimatske promene će imati dalekosežne posledice na našu ishranu. Uključujući i onu čašu hladnog mleka", rekao je Ejal Frank.
(EUpravo zato/Euronews)
