Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Republika Srbija usvojila krajem 2023. godine, u periodu od 2000. do 2020. godine Srbija je pretrpela štete u iznosu od najmanje 6,8 milijardi evra zbog ekstremnih vremenskih uslova, piše Klima 101.
Od toga su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70 odsto ukupnih gubitaka, a drugi veliki izvor gubitaka bile su poplave.
Srbija je izložena nizu hidrometeoroloških opasnosti kao što su poplave, klizišta, suše, toplotni talasi, šumski požari. Sve veći rizik od ovih opasnosti izazvanih klimom utiče na bezbednost vode i energije, poljoprivredu i ruralne zajednice, saobraćajnu i putnu infrastrukturu.
U studiji objavljenoj ranije ove godine, Svetska banka je procenila da bi Srbija trebalo da uloži 9,5 milijardi dolara u narednih 30 godina da zaštiti ljude i imovinu od štetnih i eskalirajućih uticaja klimatskih promena.
Ovaj inicijalni sveobuhvatni investicioni paket za adaptaciju iznosio bi otprilike 0,4 odsto-0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje do 2050. godine.
Troškovi prilagođavanja klimatskim promenama jesu visoki, ali koristi od preduzetih investicionih aktivnosti zapravo mogu biti značajno više od troškova.
Srbija se nalazi u "vrućoj tački"
Procene pokazuju da se Republika Srbija zagreva intenzivnije i brže od svetskog proseka, jer se nalazi u "vrućoj tački" klimatskih promena koja obuhvata pojas Mediterana i jugoistočne Evrope. U prilog tome govori činjenica da dok porast prosečne globalne temperature iznosi 1,1°C, u Srbiji je zabeležen porast od 1,8°C (u letnjim mesecima taj porast dostiže čak 2,6°C).
Ovakav porast srednje temperature za sobom vuče čitav niz povećanih rizika i zbog toga je adaptacija na nove uslove imperativ za Srbiju.
Adaptacija na klimatske promene predstavlja niz mera i strategija koje se preduzimaju kako bi se smanjili negativni efekti klimatskih promena i povećala otpornost društva, ekonomije i prirodnih sistema.
S druge strane, ignorisanje klimatskih promena znači prenebregavanje rizika po imovinu i infrastrukturu, što može dovesti do katastrofalnih šteta od poplava, suša i ekstremnih temperatura, ali i širih posledica po naše zdravlje, ekonomiju i društvo uopšte.
U adaptaciju spadaju raznolike mere, od unapređenja zaštite od poplava i obnove plavnih područja, preko razvoja sistema ranog upozoravanja na ekstremne vremenske prilike, do subvencija za protivgradnu zaštitu i menjanja regulative za rad na otvorenom tokom letnjih vrućina.
Veliki broj mera je već predviđen Programom prilagođavanja, kojim je predviđeno izdvajanje (samo) 7,3 miliona evra iz budžeta do kraja 2026. godine. Međutim ove mere predstavljaju tek okvir za buduće aktivnosti i investicije.
Ukupne neophodne investicije u adaptaciju su daleko veće, i mere se u milijardama, ali studija Svetske banke pokazuje da bi se ove investicije u slučaju Srbije isplatile.
Prilagođavanje ne dovodi samo do manje štete
Troškovi adaptacije, odnosno sprovođenja klimatskih akcija prilagođavanja, predstavljaju ukupne izdatke koji se odnose na adaptaciju, odnosno ukupne investicione potrebe koje opredeljuju nivo ulaganja potrebnih za sprovođenje svih mera opisanih u određenom planu adaptacije (nacionalni, podnacionalni, sektorski ili drugi).
Kako navodi Svetska banka, investicije u adaptaciju će doneti "trostruku dividendu", koja uključuje tri vrste koristi: izbegnuti gubici, ubrzani ekonomski potencijal i povećane društvene i ekološke koristi.
Koristi od adaptacije se obično procenjuju izračunavanjem izbegnutih gubitaka, odnosno uzimajući u obzir izbegnutu direktnu i indirektnu štetu na infrastrukturi i imovini i izbegnute smrti i gubitke blagostanja.
Oni takođe obuhvataju efekte na lokalnu ekonomiju ali i dodatne uticaje prilagođavanja koji uključuju pozitivne efekte na biodiverzitet, kvalitet vazduha, upravljanje vodama, smanjenje emisije gasova staklene bašte i zdravlje i blagostanje.
To uključuje smanjenje budućih rizika, poboljšanje produktivnosti rada i resursa, podsticanje inovacija traženjem rešenja usred novih izazova, povećanje koristi za životnu sredinu i poboljšanje usluga ekosistema. Investicije u adaptaciju eksponencijalno smanjuju (ekonomske) gubitke od klimatskih uticaja, a veće investicije dovode do nižih gubitaka.
Koristi prilagođavanja klimatskim promenama nadmašuju troškove 2 do 10x
U pitanju je kompleksna računica, a izveštaj Svetske banke nudi nam prve dostupne procene isplativosti prilagođavanja u Srbiji. Odnos koristi i troškova prilagođavanja klimatskim promenama se može predstaviti raciom koristi i troškova (benefit-cost ratio, odnosno BCR). Akcije prilagođavanja su isplative kada odnos koristi i troškova prelazi 1,5.
BCR od 1,5 podrazumeva da za svaki dolar potrošen na projekat ili investiciju postoje očekivane koristi od 1,5 dolara. Drugim rečima, koristi premašuju troškove, što ukazuje da je projekat ekonomski održiv i da postoji verovatnoća da je investicija ekonomski isplativa.
BCR od 1,5 i naviše sugeriše povoljan povrat ulaganja, što ga čini atraktivnom opcijom za zainteresovane strane – bilo da je u pitanju država, privatni sektor ili međunarodni fondovi.
S druge strane, preduzete akcije koje rezultiraju nižim odnosom zahtevaju pažljivo razmatranje zbog neizvesnosti njihovih ekonomskih troškova i koristi.
Na primer, prema procenama za Srbiju, akcije koje se odnose na prevenciju poplava mogu rezultirati odnosima koristi i troškova koji su veći od 2, dok racio koristi i troškova mera predzetih za obnovu tresetišta može dostići iznos od 12, a za obnovu poplavnih područja čak i do 18.
Sveukupno, prema procenama Svetske banke, investicije u adaptaciju u zavisnosti od sektora bi trebalo da dovedu do ostvarenja racia koristi i troškova između 2 i 10, što bi značilo da svaki uloženi dolar u akcije prilagođavanja klimatskim promenama rezultira očekivanim koristima između 2 i 10 dolara, što ispunjava kriterijume isplative investicione aktivnosti.
Sprovođenje klimatskih akcija prilagođavanja na nacionalnom nivou u velikoj meri smanjuje ljudske i ekonomske gubitke od katastrofa i klimatskih događaja i olakšava razvoj ljudskog kapitala. Ulaganja u adaptaciju mogu predstavljati značajan podsticaj za rast zaposlenosti, poboljšanje veština i rast trgovinskih mogućnosti, što dodatno potkrepljuje argumente za proaktivan pristup klimatskoj otpornosti.
Srbija je napravila značajne korake u izgradnji budućnosti otporne na klimu (climate-resilient future) nacionalnim programom prilagođavanja, digitalnim alatima, pilot projektima sa ekološkom dimenzijom, povećanjem otpornosti šumskih ekosistema, kao i modelima finansiranja usklađenim sa normama Evropske unije. Ulaganje u dalju adaptaciju predstavlja ne samo ekološku, već i ekonomsku potrebu Srbije.
(EUpravo zato/Klima 101)
