Kada je suša pogodila imanje Hendrika Jana ten Katea 2018. godine i smanjila mu rod luka na svega 10 odsto uobičajenog, dane je provodio mukotrpno izvlačeći vodu iz kanala i navodnjavajući njive. Jednog dana, iscrpljen i zabrinut kako da spasi što više prinosa, pao je u kanal i slomio ruku.
Ove godine, dok biljke već rastu, ali nema dovoljno kiše da zalije mlade useve, ovaj holandski poljoprivrednik ponovo sa strepnjom prati vremensku prognozu.
"Ovo je presudan period, potrebna nam je voda svake nedelje", rekao je Ten Kate, koji na svojih 100 hektara uzgaja krompir, luk, žitarice, šargarepu i šećernu repu.
Mali predah za vikend, ali bez značajnijih padavina
Poljoprivrednici širom severozapadne Evrope sa nestrpljenjem iščekuju padavine, dok inače kišovite zemlje poput Velike Britanije, Belgije, Holandije i Nemačke prolaze kroz verovatno najsušnije proleće u poslednjih 100 godina.
Iako se za vikend očekuju nešto blaži uslovi, ne veruje se da će to doneti značajno olakšanje.
"Mi poljoprivrednici smo navikli na sve, ali suše su posebno stresne", izjavio je Sven Borhert, koji vodi farmu od 1700 hektara sa žitaricama i povrćem u nemačkoj regiji Saksonija-Anhalt i obavlja funkciju zamenika predsednika regionalnog udruženja poljoprivrednika.
Njegova farma se nalazi u zavetrini planina Harc i ima tlo koje dobro zadržava vlagu, ali ove godine je palo samo pola prosečnih padavina. Veruje da može da izdrži još oko mesec dana bez problema, ali ga brine da bi kiše u junu mogle stići prekasno za mnoge druge farme.
Finansijski pritisak i rast rizika
"Postoje brige koje te noću drže budnim, kao što je pitanje kako ćeš vratiti kredit banci", rekao je Borhert. Ekstremni vremenski uslovi godišnje koštaju Evropsku uniju oko 28,3 milijarde evra zbog izgubljenih useva i stoke, što je oko 6 odsto ukupne proizvodnje hrane, prema podacima osiguravajuće kuće Howden.
Više od polovine tih gubitaka posledica je suše, prema analizi koju je naručila Evropska investiciona banka (EIB). Samo 20 do 30 odsto tih gubitaka je trenutno pokriveno osiguranjem.
"Rizici povezani s klimom postaju sve veći izvor nesigurnosti za proizvodnju hrane. Osiguranje i sistemi za upravljanje rizikom ključni su za podršku ulaganjima evropskih poljoprivrednika", rekla je Gelsomina Viljoti, potpredsednica EIB-a.
Mediteran se ubrzano isušuje
Očekuje se da će zagađenje iz fosilnih goriva dodatno pogoršati sušu u pojedinim delovima Evrope, posebno na Mediteranu, dok se druge regije suočavaju s različitim posledicama.
Iako severne oblasti Evrope mogu privremeno imati koristi, kombinacija toplote i suše u narednim decenijama verovatno će dovesti do velikih gubitaka u poljoprivredi širom kontinenta, zaključio je Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) 2022. godine.
Ten Kate, član upravnog odbora jednog poljoprivrednog udruženja na jugu Holandije, kaže da farmeri već osećaju sve izraženije klimatske ekstreme.
"Padavine su intenzivnije, suše su duže i teže. Temperature rastu, a biljke su pod stresom."
Poljoprivrednici pokušavaju da se prilagode, povećavaju količinu organske materije u zemljištu, sade otpornije sorte, ulažu u sakupljanje kišnice, preciznu poljoprivredu i kap po kap sisteme za navodnjavanje.
Nakon suše 2018. godine, mnogi su investirali u mehanizaciju koja omogućava izvlačenje vode iz kanala i navodnjavanje polja.
Bez kiše ozbiljni gubici
Ipak, kratkoročno gledano, jedino rešenje je nova kiša.
Gotovo trećina Evrope do kraja aprila bila je pod narandžastim upozorenjem na sušu, dok je 0,7 odsto teritorije bilo u kritičnoj zoni crvenog alarma, navodi Evropski opservatorij za sušu.
Peter Bojsen, organski poljoprivrednik iz nemačke pokrajine Šlezvig-Holštajn, kaže da trava na njegovim livadama još nije potpuno sasušena, ali gotovo da više ne raste.
"Teško je proceniti kakve će biti posledice po ekonomiju. Ako uskoro padne kiša, možda ćemo imati gubitke od 20 do 30 odsto. Ako ne padne, biće mnogo gore", rekao je Bojsen.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
