Rejonizacija poljoprivrede je važna kako za agrarnu politiku, tako i za jačanje malih gazdinstava, a Srbija je u vinskom sektoru prešla dug put kako bi taj sektor bio u skladu sa evropskim propisima.

Nekada je svaki kraj u Srbiji bio poznat po onome što se u njemu gaji. Tako je, recimo, beogradska opština Grocka bila poznata po vinogradima.

Na parceli od jednog hektara koji je pre deset godina bio zarastao u korov, porodica Anđelić je zasadila prvi organski vinograd.

Kažu da vina prave u saradnji sa prirodom.

"Ručna berba je jako važna zbog toga što se ne oštećuje grožđe. I onda ne dođe do oštećenja grožđa i ne krene ta fermentacija još u vinogradu, nego tek kada dovedemo grožđu u vinariju. Potražnja za organskim vinom u Evropi raste za 20 odsto godišnje. I imate čitave segmente populacije, pre svega ove od 25 do 35 godina, koji neće da piju ništa sem organskog vina", ističe Branislav Anđelić, iz organske vinarije Plavinci u Grockoj.

Stroge inspekcijske kontrole garantuju da je vino proizvedeno tamo gde proizvođač ima sertifikat, i tek onda na etiketi može da piše "organsko vrhunsko vino sa geografskim poreklom".

Žena u vinogradu bere grožđe
Justine Bonnery / AFP / Profimedia Žena u vinogradu bere grožđe

Ivana Simić iz Nacionalne organizacije za organsku proizvodnju navodi da su sve te lokalne autohtone ili odomaćene sorte mnogo rezistentnije i mnogo otpornije na sve neke buduće probleme, napade bolesti i štetočina.

"Imamo vrlo limitirane uslove u cilju zaštite znači nema sintetičkih pesticida", pojašnjava Simić.

Zašto je važna analiza zemljišta?

Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu svaki poljoprivredni proizvođač je u obavezi da jednom u pet godina analizira plodnosti zemljišta, a organski proizvođači to moraju da urade češće, tačnije na svake dve godine.

Jelena Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede svim proizvođačima koji planiraju da se uključi u organsku proizvodnju preporučuje da urade analizu zemljišta.

"Zašto? Neki put postoje u dubljim slojevima neki ostaci teških metala a proizvođač apsolutno poštuje sva pravila organske proizvodnje i posle mu se u plodu nađu ti ostaci metala", pojašnjava Milić.

Za koje vrste će se dobijati subvencije?

U vinogradarstvu su urađene tematske mape i utvrđeni tipovi zemljišta.

Prof. dr Dejan Đurović s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu navodi da je ideja bila da na osnovu tih mapa, odnosno karata koje su mi predložili za određenu voćnu vrstu, Ministarstvo i određuje koje vrste će gde subvencionisati.

"Mi smo praktično rejone podelili na tri oblasti u Srbiji, za svaku voćnu vrstu. Taj dokument u stvari služi kao preporuka proizvođačima da treba da odaberu odgovarajuću voćnu vrstu ali u cilju postizanja najboljeg prinosa i kvaliteta ploda", ukazuje profesor  Đurović.

(M.A./EUpravo zato/rts.rs)