U jeku priče o zdravoj i izbalansiranoj ishrani, trend konzumiranja koštunjavog, orašastog i bobičastog voća je sve popularniji, u svetu, Evropi, a i kod nas.
Italijani su među prvima u Evropi upoznali sve dobrobiti pistaća. U prvom veku nove ere car Vitelijus je predstavio Rimu pistaće, dok ih rimska knjiga recepata "Apicijus" iz V veka, uključuje u više recepata.
Dejan Jakovljević iz Selišta se tradicionalno bavi proizvodnjom sadnog materijala, a pre pet godina je došao na ideju da se bavi i uzgojom pistaća i prodajom sadnica.
On kaže da u Srbiji postoje sadnice koje nesmetano rastu i rađaju bez ikakve zaštite preko zime i bez bilo kakvog posebnog tretmana, pa tako sada u svom vlasništvu ima 50 stabala pistaća starih 4 godine.
Navodi da su to matične biljke koje se strogo orezuju da bi dale što više pupoljaka za okalemljavanje, a ove godine je zasadio oko 200 sadnica koje će ostaviti za plodonošenje.
Prema njegovom iskustvu u gajenju pistaća na našem podneblju ne postoji nekih problema oko zaštite ili održavanja jer su, kako navodi, pistaći jako otporna biljna vrsta.
Oni imaju smolu jakog mirisa sličnog borovom i zbog toga ih izbegavaju i insekti i divljači, kaže Dejan.
"Potrebna je zaštita protiv crne pegavosti u drugoj polovini leta, navodnjavanje je poželjno, ali ne i neophodno jer imaju vretenast koren koji veoma brzo dopire do dubljih slojeva zemlje gde konstantno ima vlage. Sadnice ne izmrzavaju i ne smeju se štititi tokom zime da ne bi došlo do prevremene vegetacije", pojašnjava Jakovljević.
Kada se i kako sade pistaći?
Sadnja je kao i za svako drugo voće najpovoljnija s jeseni, kako bi se biljke adaptirale i akumulirale na vlagu oko korena u toku zime.
Kako žile počinju da rastu krajem februara kao kod lešnika, sadnju je najbolje obaviti bar do kraja januara.
Sadnice počnu da rađaju posle tri četiri godine, ali se ne može očekivati visok prinos u prvim godinama. Potrebno je đubrenje, uništavanje korova, formiranje sadnica i ostalo zalaganje.
Ako se u obzir uzme cena ploda i prinos od 15kg po stablu u desetoj godini, može se reći da je to isplativa voćna vrsta.
Pistaći žive jako dugo, a njihov životni vek zavisi od sorte i uslova gajenja. Najdugotrajnije su Iranske sorte koje žive oko 100 godina bez intenzivnih agrotehničkih mera. Kalifornijske sorte traju najkraće i njihov životni vek je oko 35 godina.
Agrotehničke mere u cilju povećanja prinosa smanjuju dugotrajnost svakog voća, pa i pistaća. Forsiranje i iscrpljivanje biljke skraćuje njen životni vek.
U kojim uslovima se uzgajaju pistaći?
Postojbina pistaća je Iran, gde se pistaći ne gaje zbog toga što im klima odgovara (noći -5, a preko dana +45) već zato što drugo voće ne bi uspevalo.
Izuzetno su otporni na niske i visoke temperature, ali im je potrebno direktno sunce tokom leta, zbog fotosinteze, ali i sazrevanja plodova. Opstaju na temperaturama od -25 do +50.
Mogu da se uzgajaju na skoro svim tipovima zemljišta, ali je važno da zemljište bude vodopropusno bez zadržavanja atmosferskih voda.
Pistaći se sade na rastojanju 4,5×6 ili 5x5m. Stabla dostižu visinu oko 6m i budu veličine kajsije ili šljive.
Sadnice pistaća u Srbiji
"Mi proizvodimo sorte Aegina, Kerman i Peters. Aegina je Grčka sorta i predviđena je za sadnju na primorju. Kerman je iranska sorta koja je jako otporna na kontinentalnu klimu. To je takođe sorta koja je u svetu zastupljena u oko 70% zasada. Peters je oprašivač koji ne daje plodove", kaže Dejan Jakovljević
Pošto muške sadnice ne daju plodove potrebno je napraviti dobar i rentabilan raspored sadnje. Muška sadnica oprašuje radius od 30m, pa se shodno tome i raspoređuju u samom voćnjaku.
"Visina prinosa zavisi od više faktora. Starost stabla, sorta voća, način održavanja klimatski uslovi. U Srbiji za sada znamo da sadnice stare 12 godina daju preko 15kg ploda. U punoj snazi (oko 20 godina starosti) u Turskoj je to nekih 25kg po stablu", zaključuje Dejan
Dejan dodaje da trenutno nema velikog interesovanja za ozbiljnije zasade. Uglavnom se sadnice pistaća kupuju za dvorišta i manje površine. Njihova cena se kreće između 15 do 20 evra u zavisnosti od klase, a kada su egzotične biljke u pitanju potražnja za njima raste.
Kako Evropska unija može da vam pomogne?
Ukoliko vas je Dejanova priča inspirisala i razmišljate o pokretanju proizvodnje možda baš pistaća, pogledajte na koji način EU može da vas podrži putem IPARD fonda.
Na ovaj način, veliki broj poljoprivrednika iz Srbije uspeo je da poboljša proizvodnju, uveća prinose, olakša rad na svom gazdinstvu...
Više informacija možete pronaći na stranici eumogucnosti.rs i na stranici IPARD fonda.
(M.A./EUpravo zato/agromedia.rs, biznis.kurir.rs)
