Prosečne cene poljoprivrednih proizvoda u zemljama Evropske unije pale su za 2,9 odsto u prvom kvartalu 2026. godine u odnosu na isti period lane. Time je nastavljen trend pojeftinjenja, a pad je bio izraženiji nego u poslednjem kvartalu 2025. godine, kada je iznosio 1,7 odsto.
Istovremeno, cene osnovnih inputa koje poljoprivrednici koriste u proizvodnji, poput energije, đubriva i stočne hrane, zabeležile su minimalnu promenu od svega 0,4 odsto naniže.
Na taj način nastavljena je relativna stabilnost troškova proizvodnje koja je obeležila veći deo prethodne godine, navodi Evropska statistička služba Eurostat.
Pad cena poljoprivrednih proizvoda registrovan je u 19 država članica EU. Najizraženiji pad zabeležen je u Belgiji, gde su cene bile niže za 12,9 odsto nego godinu dana ranije. Slede Nemačka sa padom od 11 odsto i Litvanija sa smanjenjem od 10,8 procenata.
S druge strane, u osam zemalja Evropske unije cene su porasle.
Najveći rast evidentiran je na Malti, gde su poljoprivredni proizvodi poskupeli za 14,8 odsto. Značajan rast zabeležen je i u Hrvatskoj, gde su cene više za 8,5 odsto, kao i u Finskoj sa povećanjem od 5,5 procenata.
Kada je reč o troškovima poljoprivrednih inputa koji nisu povezani sa investicijama, smanjenje cena registrovano je u 14 članica EU.
Najveći pad zabeležen je u Nemačkoj, gde su troškovi niži za 3,8 odsto, zatim u Holandiji sa 3,4 odsto i na Kipru i u Portugalu sa po 3,1 odsto.
Nasuprot tome, rast cena inputa evidentiran je u 13 država članica. Prednjači Litvanija sa povećanjem od čak 16,8 odsto, dok slede Rumunija sa rastom od pet procenata i Irska sa 3,6 odsto.
Podaci pokazuju da se tržište poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji i dalje prilagođava promenama u ponudi, potražnji i troškovima proizvodnje, pri čemu se kretanja cena značajno razlikuju od zemlje do zemlje.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
