Koliko vetroelektrane utiču na poljoprivrednu proizvodnju? Šta kažu sami farmeri, a šta nauka?

Dolovo, selo nadomak Pančeva, danas je mesto jednog važnog i potencijalno kontroverznog susreta.

Da li je Dolovo primer uspešnog suživota tradicije i nove tehnologije? Ili su vetroelektrane, kako se u Srbiji sve češće i sve glasnije polemiše, usled promena koje izazivaju u mikroklimi, štetne po okolnu poljoprivrednu proizvodnju?

Pitanje je komplikovanije nego što možda izgleda na prvi pogled. Kako bismo pokušali na njega da dobro odgovorimo, okrenuli smo se kako iskustvima sa terena, tako i nauci.

Vetrenjače kao džinovski mikser vazduha: Iskustva sa terena

Kada u vojvođanskim oranicama niče tehnologija na koju stanovništvo nije naviklo, nije neobično da se jave skepsa, oprez, pa čak i otpor. Pogotovo kada uzmemo u obzir razmere vetrenjača.

„U onaj ‘šešir’ gore na vetrenjači mogu da uteram traktor”, slikovito nam je objasnio jedan poljoprivrednik iz Dolova koji je želeo da ostane anoniman, aludirajući verovatno na kućište rotora.

Mada sa zemlje to kućište deluje kao sitna tačka na horizontu, posredi je samo prostorna iluzija – vetrenjače su izrazito velike, a njihov uticaj na neposredno okruženje prevazilazi estetiku. Ključni fenomen koji se ovde dešava je mehaničko mešanje slojeva vazduha.

Proizvodeći struju od kinetičke energije vetra, turbine se ponašaju kao džinovski mikser. Primera radi, kada je topliji vazduh iznad hladnijeg, okretanje vetrenjača rezultira u povlačenju viših slojeva na dole i zagrevanju blizu površine, i obrnuto – kada je topliji vazduh ispod, vazduh se meša tako da na zemlji dolazi do hlađenja.

Da li su ovi džinovski mikseri štetni po prinose? Sada kada su turbine postale stalni deo pejzaža u Srbiji, dobili smo i neposredna iskustva poljoprivrednika.

Meštani Padine, gde se vrte elise elektrana Kovačica i Pupin, poslednjih godina svedoci su primetnog pada roda. Iako glavni krivac ostaju suše koje usled klimatskih promena postaju jače i učestalije, kao dodatni otežavajući faktor poljoprivrednici iz ovog južnobanatskog mesta navode upravo vetrenjače – primetili su da njihova rotacija „razduvava” rosu, uskraćujući presahlim usevima dragocenu jutarnju vlagu.

„Rosa traje dosta kraće, a nekada je čak i odsutna”, napominje Pavel Brezina, predsednik udruženja poljoprivrednika iz Padine i inženjer poljoprivrede koji se bavi ratarstvom i uzgojem lešnika. „U letnjem periodu kada bi po prirodi rosa ujutru bila prisutna u trajanju od tri-četiri sata, sada je to skraćeno na možda jedan sat ili je uopšte nema. To smo primetili iz praktičnog razloga: leti se žetva ne može obavljati dok se ne raziđe rosa, jer je pšenica vlažna i kombajni to ne podnose. U delovima sa vetrenjačama primećeno je da sa žetvom uvek možemo krenuti ranije nego u drugim krajevima oko našeg sela gde nema vetrenjača.”

U idealnim uslovima sa dosta kiša rosa nije presudan faktor za opstanak biljaka. Nažalost, takvi idealni uslovi danas su sve ređi, dok velike suše u Srbiji izmenjene klime postaju sve učestalije. A upravo tada, smatra naš sagovornik, uloga rose kao izvora vlage postaje ključna.

„To je kao kada ste vrlo žedni pa popijete makar gutljaj vode”, objašnjava Brezina. „To nije dovoljno da se organizam oporavi, ali vas makar malo osveži. Tako bi i biljke mogle živeti bez rose da je raspored padavina normalan jer bi crpele dovoljno vlage iz zemljišta. Međutim, usled manjka vlage u zemljištu, ta rosa bi bila dovoljna da održi biljke u životu u periodu između dve jače kiše. Jednostavno rečeno, kada je loša godina sa lošim rasporedom padavina, vetrenjače doprinesu da se ti uslovi još malo pogoršaju.”

Iz kompanije CWP, koja je razvila vetroelektranu Čibuk 1, ne negiraju ovo zapažanje i konstatuju da u uskom krugu oko turbine može doći do blagog isparavanja jutarnje rose.

„S druge strane, to isto mešanje vazduha donosi značajne prednosti”, odgovorili su na pitanje Klime101 iz ove kompanije. „Ono povećava dostupnost ugljen-dioksida biljkama, ubrzavajući fotosintezu, smanjuje vlagu na listu čime direktno sprečava gljivična oboljenja i pruža prirodnu zaštitu od mraza tokom kritičnih noći.”

Međutim, razduvavanje rose nije jedina potencijalno negativna posledica rada vetroelektrana.

„Sa dosta velikom sigurnošću pretpostavljamo da u zemljištu ima dosta manje podzemnog sveta kao što su kišne gliste”, dodaje Pavel Brezina iz Padine. „Ako u dvorištu imate problem sa krticama ili neželjenim insektima, zabadaju se uređaji koji puštaju određene vibracije i turbulencije zbog kojih se one razbeže. To se i ovde dešava. A upravo su kišne gliste jako pouzdan indikator biološke aktivnosti i održavaju plodnost zemljišta. Ipak, da biste dokazali koliko je neka vetrenjača štetna, ako je štetna, trebalo bi raditi detaljna, višegodišnja ispitivanja, a ovo su samo naša zapažanja.”

Od sagovornika smo čuli čitav niz drugih potencijalnih posledica – npr. po samo zemljište po kojem se kretala teška mehanizacija tokom izvođenja radova, ili po njegovu cenu, kao i u pogledu mikroplastike od elisa ili povećanih nivoa buke.

„U ispitivanjima i elaboratima koji se mogu dobiti na uvid uvek se spominje buka jedne vetrenjače”, priča ovaj poljoprivrednik. „Ali to je kao orkestar. Jedan čovek nije isto glasan kao kada peva njih 10-15 zajedno. Kumulativni, odnosno zajednički uticaj je mnogo veći. To zavisi i od smera vetra. Čujemo ih kada vetar duva ka naselju. Sada kada nas zaokruže vetrenjačama, sa koje god strane duva, mi ćemo ih čuti. To je primedba nas kao zajednice, ne samo poljoprivrednika.”

Lokalni uticaj vetroparkova nije predmet samo rasprava između poljoprivrednika i zajednica sa jedne i investitora sa druge strane. U naučnim radovima poput ovog iz Kine primećuje se da vetrenjače mešanjem vazduha doprinose i porastu noćnih temperatura zemljišta.

Uprkos tome što vetrenjače u Banatu i u Unutrašnjoj Mongoliji dele hiljade kilometara, ovi uvidi ukazuju na to da svaka intervencija u prostoru, pa i ona najzelenija, ostavlja neki otisak.

Ali koliko je taj otisak zapravo – plitak ili dubok, zanemarljiv ili ne, veliki ili mali?

Uticaj vetroelektrana na poljoprivredu (ne) može se primetiti golim okom: Šta kaže nauka?

U studiji izrađenoj za potrebe procene uticaja iz 2023, istraživači sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu proučavali su uticaj vetroturbina na prinose i kvalitet zrna na obradivim površinama u sklopu vetroparka Kovačica. Predmet analize bili su najzastupljeniji ratarski usevi u ovom području – pšenica, kukuruz, soja i suncokret.

Prema njihovim nalazima, u toku jedne proizvodne godine (2022/2023) nije uočena statistički značajna razlika u prinosima i kvalitetu između parcela neposredno uz turbine i onih udaljenih oko 100 metara, što je razdaljina za koju se opravdano pretpostavlja da na nju ne utiču vetrenjače. Sve minimalne razlike koje su se javile najverovatnije su posledica heterogenosti zemljišta, piše u studiji.

Istraživači ističu da je prostor vetroparka pod stalnim i svakodnevnim uticajem vetra različitih pravaca i jačine (tzv. ruže vetrova) što utiče na veće ili manje isušivanje površinskog sloja zemljišta, naročito leti kada je usled visokih temperatura intenzivnija i evaporacija (tzv. fenski efekat).

„Promene mikroklime o kojima se priča – kako negativne, tako i one pozitivne – toliko su suptilne da ‘običan čovek’ to ne može da primeti”, objašnjava za Klimu101 dr Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu i jedan od vodećih domaćih meteorologa.

„Sve druge stvari, po pitanju varijabilnosti u vremenu i klimi, imaju mnogo dominantniji uticaj na same prinose i višegodišnji trend u prinosima, nego promene koje se dogode nakon izgradnje vetroparka”, dodaje on.

„Tako je uticaj vetroparkova uglavnom ‘maskiran’ svim ostalim klimatskim faktorima, recimo kako su raspoređene padavine tokom pojedinačnih godina, da li je i koliko bilo olujnog vremena ili grada na pojedinim lokacijama, koliko je bilo dana sa temperaturama preko 35 °C, dugoročni trend zagrevanja.”

Taj dugoročni trend zagrevanja sve češće i sve jače donosi – suše. Ovakvi učestaliji sušni uslovi i te kako prave osetnu razliku za domaću poljoprivredu: naučno je dokazano da su u Srbiji letnje suše dvostruko češće nego nekada.

U odnosu na suše koje pogađaju ogromna poljoprivredna prostranstva, uticaj vetroelektrana neuporedivo je manji.

„Ne može da se kaže da se promene ne dešavaju, ali nisu toliko permanentne i velike da možemo da ih registrujemo običnim posmatranjem, ili još plastičnije rečeno ljudskim čulima”, ocenjuje dr Vladimir Đurđević. „Povezivanje ovih pojava sa radom vetrenjača verovatno predstavlja pokušaj pojedinaca da vidi ono što očekuje ili što bi neka jednostavna logika sugerisala.”

Nauka je ipak potražila odgovore tamo gde ljudska čula ne dopiru, ispitujući uticaj vetroelektrana i mikroklimatskih promena na poljoprivredne prinose. A rezultati variraju od lokacije do lokacije.

Studija iz SAD-a iz juna prošle godine, koja je sprovedena na nivou pojedinačnih parcela u Ajovi, došla je do pozitivnih zaključaka: njive u radijusu od osam kilometara od vetroturbina zabeležile su porast prinosa kukuruza od 0,3 do 2% nakon izgradnje vetroparkova. Autori su ovaj efekat – najizraženiji u neposrednoj blizini postrojenja – pripisali upravo promenama mikroklime izazvanim radom vetrenjača kao što su promene vlažnosti, strujanja vetra i temperature koje mogu poboljšati uslove za uzgoj poljoprivrednih kultura.

Prema zvaničnim podacima, preko 90% vetroturbina u SAD-u smešteno je upravo na poljoprivrednom zemljištu. A ovo nije jedino istraživanje koje upućuje na korisnosti ove simbioze…

Sveobuhvatna studija iz 2019, objavljena u naučnom časopisu Journal of Environmental Economics and Management, rasvetlila je da ovi pozitivni efekti promene mikroklime nisu ograničeni samo na pojedinačne parcele, već su vidljivi i na nivou čitavih okruga.

Analizirajući podatke o prinosima i kapacitetima vetroelektrana širom SAD-a, Danijel Kafin sa Univerziteta Kolorado u Bolderu otkrio je jasnu korelaciju: svakih dodatnih 100 megavata instalirane snage vetra povećava prinos kukuruza i drugih useva u okrugu za približno 1%.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri se ovi zaključci mogu preslikati na specifičnosti našeg podneblja, tipa zemljišta i mikrolokacija.

Osim toga, nije ni mikroklima jedini „vektor” preko kojeg izgradnja vetroparkova može uticati na poljoprivrednu proizvodnju. Pored uticaja na prinose, poljoprivrednici strahuju i od – obima i lokacija novih planiranih projekata.

U okolini Padine gde živi i radi naš sagovornik Pavel Brezina, u narednom periodu planira se podizanje čak deset vetroparkova sa ukupno 374 vetroturbina, navode iz Ekološkog pokreta Padina (EKOP).

„Mi tu već imamo blizu 100 vetrenjača, pa eto dosta je, neka se ide selo-dva dalje”, ocenjuje Brezina. „Ovo područje možda jeste pogodno zbog vetra, ali trebalo bi više uzeti u obzir da tu ljudi žive. Mi ne bismo hteli da se to dalje širi. To nam je što nam je, to nam je škola.”

Dr Vladimir Đurđević upravo tu vidi najveći prostor za napredak.

„Meni se čini da su ponekad netransparentnost i izostanak komunikacije sa lokalnim stanovništvom, kao i nedostatak otvorenog razgovora o mogućim oblicima saradnje, osim pukog otkupa zemljišta i prilagođavanja planova po principu ‘kako kome odgovara’, veći razlog za brigu nego potencijalno narušavanje mikroklimatskih uslova”, ističe profesor. „U tom smislu, edukacija i što šire uključivanje lokalne zajednice od ključnog su značaja. Na kraju, slobodnog prostora ima dovoljno, pa ako se negde pokaže situacija da zaštita prirode, drugi rizici i zabrinutost prevagnu, sigurno postoje lokacije gde vetropark nikome ‘neće smetati’.”

Međutim, priča o džinovskim mikserima ima i svoju drugu, profitabilniju stranu. Izgradnja vetroparkova donela je investicije u atarske puteve, a poljoprivrednici su za otkupljene ili zakupljene parcele od investitora dobijali i do tri puta veću cenu od tržišne, otkrivaju naši sagovornici iz Dolova i Padine. Tako se otvorila nesvakidašnja prilika – ustupanjem svega 30 do 35 ari za vetropark mogao se se kupiti čitav hektar nove zemlje.

S obzirom na to da se većina poljoprivrednika odlučila da novac uloži u zemlju, ovo je pokrenulo talas kupovina, priseća se Pavel Brezina. Ipak, kako dalje nastavlja, taj nagli priliv kapitala i masovna potražnja za novim posedima brzo su podigli cene zemljišta.

Koliko su zapravo veliki vetroparkovi?

Mada nam na licu mesta može delovati kao da vetrenjače dominiraju horizontom, matematika na terenu pokazuje drugačiju sliku.

Kako pokazuje Plan otkupa i zakupa zemljišta za vetropark Čibuk 1, za potrebe projekta trajno je otkupljeno 72 hektara zemlje.

Na makro planu, u vojvođanskim atarima koji pojedinačno zauzimaju na hiljade hektara, ovih „vetroparkovskih” 72 hektara je samo „kap u moru”.

Štaviše, po rezultatima poslednjeg poljoprivrednog popisa, u Vojvodini se nalazi 28.683 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta. U pitanju je zemljište koje je iz različitih razloga napušteno, a od svih regiona Vojvodina ima ubedljivo najmanji udeo nekorišćenog zemljišta u Srbiji (samo 1,62%).

Drugim rečima, samo na nekorišćeno zemljište, samo u Vojvodini, mogli bismo da smestimo 400 vetroparkova veličine Čibuka 1. Vetroelektrane su inače izvor struje sa najmanjim otiskom na zemljište, posebno u poređenju sa termoelektranama na ugalj, računajući i rudarenje, kao i hidrocentralama, koje zauzimaju između 52 i 82 puta veće površine po megavat-času.

„Kada se pogleda mapa projekta, može da deluje da vetropark pokriva veliku površinu”, navode iz kompanije CWP. „To je jedna od najčešćih zabluda. U realnosti, trajno zauzeće zemljišta je manje od 1% do 2%. Mi zauzimamo samo površinu samog temelja turbine, pristupnog puta i malog manipulativnog platoa koji služi za održavanje. Sve ostalo – preko 98% zemlje – ostaje dostupno za poljoprivrednu proizvodnju.”

I pored relativno malog zemljišnog otiska, razumljivo je zašto postoji strepnja kod poljoprivrednika u ovom kraju.

Naime, Čibuk 1 u Dolovu i okolnim mestima jedan je od ukupno 13 operativnih vetroparkova u našoj zemlji, ukupne snage oko 800 megavata, koji trenutno pokrivaju oko 4% domaće proizvodnje struje.

Razvoj energije vetra kod nas krenuo od prve vetrenjače na Pešteru, Elektroprivreda Srbije (EPS) je svoj prvi vetropark Kostolac razvila na starom rudarskom odlagalištu, na mreži se uskoro očekuje elektrana Crni vrh na teritoriji Bora i Žagubice, a potencijali za izgradnju mogu naći širom zemlje… Bez obzira na sve to, činjenica je da su domaći kapaciteti vetra pretežno načičkani u južnom Banatu, jednom od najplodnijih delova zemlje.

Uprkos tome što do sada izgrađeni kapaciteti zauzimaju mali prostor u ovom kraju Srbije, u pitanju je samo još jedan pokazatelj nedovoljno dobrog planiranja razvoja obnovljive energije u Srbiji, koji je svog do sada najkontroverznijeg predstavnika imao u vetroparku Samoš.

Uostalom, velika koncentracija vetroelekrana na jednom mestu utiče i na stabilnost ukupne proizvodnje iz vetra – jer proizvodnja u tom slučaju u ogromnoj meri zavisi od vremenskih uslova u jednom kraju, umesto da je bolje raspoređena i da „hvata” vetrove u različitim krajevima zemlje.

Ako želimo da proverimo kako treba planirati izgradnju vetrokapaciteta, ali i da li oni utiču na poljoprivrednu proizvodnju, ne moramo gledati samo u sopstveno dvorište – pa ni u naučne radove koji se bave mikropromenama na konkretnim lokalitetima. Možemo pogledati i iskustva zemalja koje su u razvoju vetrokapaciteta otišle daleko dalje od nas.

Dok mi imamo dvocifren broj vetroparkova i nekoliko stotina vetrenjača, u npr. Nemačkoj – jednom od vodećih poljoprivrednih proizvođača u Evropi – vrti se skoro 30 hiljada vetroturbina. Dok se naši kapaciteti vetra broje u megavatima, u Nemačkoj su preko sto puta veći i uveliko su premašili sedamdeseti gigavat, proizvodeći preko jedne četvrtine struje.

Dok je prvi komercijalni vetropark kod nas, Kula, pušten u rad 2015. godine, u Nemačkoj je prosečna starost vetroparkova 15,5 godina.

„Po Nemačkoj i drugim zemljama postoje vetroparkovi duže od deset godina, i to na mnogo većim površinama nego kod nas”, ističe dr Vladimir Đurđević.

„I tamo se isto obavlja poljoprivredna proizvodnja! Da su primećeni neki izrazito negativni, trajni efekti u smislu prinosa, do sada bi to isplivalo na površinu. Uvele bi se neke vrste kompenzacija poljoprivrednicima, a promenio bi se i dizajn vetroelektrana kako bi se ti efekti smanjili. A tako nešto se ne dešava.”

(EUpravo zato/Klima 101)