Srpski poljoprivrednici ove godine susreli su se sa velikim problemom zbog velike suše i toplotnog talasa koji je pogodio celu Evropu, što je uticalo na rod i kvalitet istog, a zatim je i Evropska unija odlučila da pooštri pravila za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz trećih zemalja, što znači da će i srpski proizvođači morati da prate strože standarde – od upotrebe pesticida i sledljivosti do uslova proizvodnje.
I dok je jednima to prepreka i izazov, drugima je pak šansa da se roba iz Srbije bolje pozicionira na evropskom tržištu.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin istakao je da će sada fokus biti na načinu proizvodnje, a ne na zdravstvenoj ispravnosti proizvoda, zbog čega bi moglo da dođe i do njihovog poskupljenja. Kako je naveo, Evropska unija pooštravanjem pravila za uvoz stavlja u ravnopravan položaj svoje proizvođače, koji posluju pod rigidnim i rigoroznim uslovima kako bi proizvod mogao da bude na tržištu, sa proizvođačima iz zemalja koje izvoze robu u Uniju.
"Fokus nije na tome da li je roba zdravstveno ispravna, što se podrazumeva, već na načinu na koji se roba proizvodi. Zemlje izvoznice u EU mogu da ispunjavaju uslove ispravnosti i fitosanitarne zahteve, što se ne dovodi u pitanje, ali je sada akcenat na načinu proizvodnje. To je suštinska promena", rekao je Galetin.
Dosledna primena zelene agende
Kako je istakao analitičar, iza pooštravanja pravila za uvoz stoji projekat Evropske unije, odnosno zelena tranzicija, posebno kada je reč o mleku i mesu – kako se proizvode, da li se štiti životna sredina, a ne samo da li je ispunjen osnovni uslov sanitarnog kvaliteta. Naveo je i da će stočarstvo imati najveći problem, s obzirom na to da proizvođač u EU ima vrlo stroge standarde u pogledu dobrobiti životinja, odlaganja otpada i emisije gasova, što zahteva ozbiljna ulaganja u infrastrukturu.
"To se može primeniti i u voćarstvu, ali je u stočarstvu za to potrebna ozbiljna infrastruktura kako bi se zadovoljili evropski standardi. To smo sve znali. Reč je o velikom tržištu, oko 50 odsto poljoprivrednih proizvoda izvozimo na to tržište i ne možemo da ga izgubimo zbog naše logike da to neće pogoditi nas", ukazao je Galetin.
Galetin poručuje da je suštinsko pitanje da li naši proizvođači mogu da budu konkurentni i ostvaruju prihode na evropskom tržištu, s obzirom na to da nemaju subvencije poput onih u Uniji, jer će i naši proizvodi, zbog ulaganja u proizvodnju, poskupeti na tom tržištu.
"Evropa vrlo strogo primenjuje standarde u okviru zelene agende i naš će proizvođač na duži rok morati da se upodobi tim pravilima i načinu proizvodnje, što će u krajnjem ishodu imati za posledicu rast cena proizvoda. Prilagođavanje Srbije je na gazdinstvu, a ne kada dođete već na granicu na kontrolni pregled", zaključio je agroekonomski analitičar.
(EUpravo zato/RTS)