Poljoprivreda se ove godine suočava sa kombinacijom visokih temperatura, dugotrajne suše i sve izraženijih posledica klimatskih promena.
Iako agrarni analitičar Žarko Galetin ne očekuje ozbiljne poremećaje u snabdevanju hranom, upozorava da bi posledice lošije proizvodne sezone mogle da se osete kroz postepen rast cena tokom jeseni i zime.
Suša i ekstremne temperature ovog leta neće, prema proceni agrarnog analitičara Žarka Galetina, izazvati nestašice hrane niti ozbiljne poremećaje na tržištu. Međutim, posledice nepovoljnih vremenskih uslova neće ostati samo na njivama. One će se, kako objašnjava, postepeno preliti na cene poljoprivrednih sirovina, a zatim i na gotove prehrambene proizvode.
Poseban problem predstavlja činjenica da se nepovoljni vremenski uslovi nadovezuju na već visoke troškove proizvodnje.
"Žitarice i uljarice predstavljaju osnovu velikog dela prehrambenog sistema, od proizvodnje brašna i ulja do stočne hrane, mesa i mleka. Zbog toga svako veće odstupanje u njihovoj proizvodnji ima posledice koje se vremenom osećaju duž čitavog lanca", navodi on.
Galetin smatra da su se u prethodnom periodu istovremeno pojavili brojni faktori koji bi, sami po sebi, mogli da izvrše pritisak na cene. Tu su suša i visoke temperature, ali i geopolitičke tenzije, poremećaji u transportu i povećani troškovi gotovo svih inputa potrebnih za poljoprivrednu proizvodnju.
"Ipak, cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda nisu rasle onoliko brzo koliko bi se, imajući u vidu sve ove okolnosti, moglo očekivati. To, međutim, ne znači da pritisak neće doći do potrošača", kaže naš sagovornik.
Kukuruz među kulturama koje su najviše stradale
Jedan od ključnih problema ove proizvodne sezone jeste kukuruz. Reč je o jednoj od najvažnijih biljnih kultura na svetu, čija proizvodnja ima veliki značaj i za prehrambenu industriju i za stočarstvo.
Prema Galetinu, prinosi kukuruza u pojedinim delovima Evrope značajno su podbacili u odnosu na prošlu godinu. Slične probleme beleže i proizvođači na američkom kontinentu.
Kada je proizvodnja manja od očekivane, tržište neminovno reaguje.
"Manja ponuda uz istu ili povećanu potražnju stvara pritisak na cenu, a taj pritisak se ne završava na proizvođaču žitarica. Kukuruz ulazi u veliki broj proizvodnih lanaca, posebno kroz stočnu hranu, pa se njegovo poskupljenje vremenom može preliti na meso, mleko i druge proizvode", upozorava on.
Zbog toga Galetin očekuje da će cene žitarica i uljarica nastaviti da rastu, ali ne naglo.
"To će ići gore, polako, polako", slikovito opisuje očekivano kretanje cena.
Neće biti naglog skoka, ali će se poskupljenje gomilati
Najvažnija poruka njegove procene jeste da građani ne treba da očekuju scenario u kojem će neki osnovni proizvod preko noći poskupeti za nekoliko desetina procenata.
Umesto toga, mnogo je realniji postepen rast.
Problem je što takav rast potrošač možda neće odmah primetiti. Nekoliko procenata više na jednom proizvodu, zatim novo povećanje nekoliko nedelja kasnije, pa dodatno poskupljenje u narednom delu lanca, na kraju mogu napraviti značajnu razliku u kućnom budžetu.
Galetin posebno ukazuje na činjenicu da se rast troškova ne zaustavlja kod proizvođača primarne poljoprivredne robe.
"Kada poskupi pšenica, kukuruz ili suncokret, veće troškove najpre oseća prerađivačka industrija. Ona ih ugrađuje u svoju cenu, a zatim sledeći proizvođač dodaje svoje troškove i maržu. Tako se cena postepeno povećava kroz čitav lanac - od njive do prodavnice", pojašnjava stručnjak.
Zbog toga bi cene prerađenih prehrambenih proizvoda mogle da rastu brže od cena same sirovine.
Klimatske promene postaju ekonomski problem
Ovogodišnja suša nije izolovan događaj. Sve češće ekstremne temperature i duži periodi bez padavina menjaju uslove u kojima poljoprivrednici proizvode hranu.
Za poljoprivredu to znači veći rizik, veće troškove i veću neizvesnost.
"Proizvođač danas mora da računa na mogućnost da će tokom ključne faze razvoja biljke izostati kiša ili da će temperature biti toliko visoke da će prinos značajno pasti. Istovremeno, troškovi goriva, đubriva, zaštitnih sredstava, energije i drugih inputa ostaju visoki. Takva kombinacija postepeno menja i strukturu cena hrane", upozorava on.
Prema proceni našeg sagovornika, upravo zato rast cena koji se očekuje tokom jeseni nije samo kratkoročna posledica jedne loše sezone. On ima širi, strukturni karakter.
Šta nas čeka tokom jeseni i zime?
Galetin ne očekuje ozbiljne poremećaje na tržištu hrane niti scenario u kojem bi osnovnih namirnica moglo da ponestane.
Ono što očekuje jeste jesen sa izraženom tendencijom rasta cena hrane.
Taj rast, kako ocenjuje, neće biti dramatičan iz meseca u mesec, ali će biti postojan. Potrošači bi tako mogli da imaju utisak da se cene ne menjaju mnogo, dok se na period od nekoliko meseci razlika ipak značajno povećava.
Upravo zbog toga Galetin upozorava da bi, kada se napravi poređenje sa stanjem od pre nekoliko meseci, hrana mogla da bude skuplja za čak 20 do 30 odsto.
"To ne znači da će svaki proizvod poskupeti toliko, niti da će svi proizvodi istovremeno imati isti rast. Reč je o proceni ukupnog trenda i kumulativnog efekta poskupljenja kroz prehrambeni lanac. Za potrošače je zato najvažnije da se eventualni udar na kućni budžet ne očekuje kroz jedan veliki cenovni šok, već kroz niz manjih povećanja koja se vremenom sabiraju", uobjašnjava on.
Suša će tako, čak i ako ne izazove nestašice, svoju cenu najverovatnije naplatiti kroz tržište.
A kako klimatske promene budu donosile sve češće ekstremne vremenske uslove, pitanje više neće biti samo koliko će poljoprivreda proizvesti, već i koliko će koštati proizvodnja hrane koju svakodnevno stavljamo na sto.
(M.A./EUpravo zato)
