Tragajući za podacima od kojih bi uopšte započeli istraživanje, vrlo brzo je postalo jasno da nema oblasti na koju proizvodnja i konzumiranje hrane nisu uticali u negativnom smislu.
Članak ne možemo da započnemo rečima da je "do posledica dovelo izobilje hrane koja nam je svima dostupno", jer, kako nam podaci sa sajta Evropskog parlamenta kažu, oko 40 miliona ljudi u Evropskoj uniji ne mogu sebi da priušte kvalitetan obrok svakog drugog dana.
Svaki korak u sistemu proizvodnje i distribucije hrane nosi izazove koji lančano utiču na ekonomiju, životnu sredinu, društvo u celini i pojedince.
Podaci WWF-a kažu da intenzivna proizvodnja hrane, naročito stočarstvo, kao posledicu ima drastično smanjenje prirodnih resursa, dok istovremeno, zbog neracionalne proizvodnje, oko trećine ukupno proizvedene hrane bacimo.
Tu je i još jedan aspekt neracionalne raspodele hrane na koji nas upozorava Svetska zdravstvena organizacija, a to je da se svaka treća osoba na svetu suočava s problemom gojaznosti.
Tradicija
Mora biti podvučeno da hrana nije samo sredstvo za funkcionisanje organizma, hranom se povezujemo, tešimo, oko nje se okupljamo, u njoj uživamo.
U Srbiji je situacija još složenija, meso je centralni deo tanjira i u nutritivnom, ali i u kulturološkom smilsu.
Ipak, to utuče i na zdravlje i na planetu. U Srbiji se godišnje baci više od 780.000 tona hrane. To dovodi do ogromne emisije metana, zagađenja tla i vode, kao i gubitka resursa poput vode, energije i zemljišta. Istovremeno, proizvodnja te hrane nepotrebno opterećuje prirodu i ugrožava biodiverzitet, čineći ceo proces ekološki štetnim.
Da li je vreme da cela planeta ide na "dijetu"?
Komisija EAT-Lancet je 2019. godine predstavila je svoju "The Planetary Diet", odnosno "dijetu za planetarno zdravlje", koja ima cilj da do 2050. nahrani skoro 10 milijardi ljudi, a da pritom ne nanese preveliku štetu životnoj sredini. U oktobru je komisija objavila ažuriranu verziju, a glavna poruka glasi: neophodna je transformacija prehrambenog sistema.
"The Planetary Diet" znači pronalaženje ravnoteže između zaštite životne sredine, zdrave hrane i održivosti, kako bismo se borili protiv klimatskih promena. Postoji planetski deo i postoji zdravstveni deo. Ako pogledamo zdravstveni deo, radi se o tome da se više jede biljnih namirnica, što je zdravije," rekao nam je Mihil vom Erkel, ataše za poljoprivredu ambasade Holandije u Srbiji.
Inspiracija iz Evrope
Iako površinom nije velika, Holandija je već decenija globalni lider kada je reč o poljoprivredi, od inovacija, do izvoza i reizvoza, zato ne čudi da su baš oni država koja može da bude primer da je globalna dijeta moguća.
"Više biljaka, manje mesa, jaja i mlečnih proizvoda. To podrazomeva i pronalaženja održivog načina proizvodnje hrane. U praksi, to je veoma lično, zavisi od kulture i razlikuje se od zemlje do zemlje.
Za mene lično, planetski pristup ishrani znači trud da jedem manje mesa i mlečnih proizvoda,na dnevnom nivou to za mene znači da u tanjiru imam više namirnica biljnog porekla", objašnjava ataše kako to finkcioniše i na ličnom primeru.
Motiv da pratimo njegov primer može da nam pojačaju i rezultati istraživanja EAT-Lancet-a. Ono kaže da je ključ u raznovrsnosti i balansu. Nije ideja da neko postane vegan, ideja je da unost namirnica bude balansiran, uz preporuku da jednu polovinu našeg dnevnog menija čine voće i povrće.
Svi moraju da se uključe
“Mislim da sve počinje dobrim dijalogom – dijalogom između biznisa, države i društva o budućnosti naše planete. Drugo, važno je podržati poljoprivrednike koji se opredeljuju za održivu poljoprivredu. Ne radi se samo o dobrom balansu između poljoprivrede i prirode, već o tome da zaista činimo dobro za našu planetu”, dodaje gospodin Von Erkel.
Promene moraju da se načine u čitavom lancu, tako i tamo gde ih biramo - u marketima. Upravo dobar dijalog je doveo do toga da se u holanskim prodavnicama ponuda izbalansira.
"Dogovorili su se da pređu na balans 60-40. Šezdeset odsto biljni proizvodi, 40 odsto proteini životinjskog porekla. I mislim da je to zaista primer kako dijalog treba da se vodi", kaže Von Erkel.
Primeri pomaka se mogu naći i u Srbiji.
"Naše tržište još uvek funkcioniše na vrlo, kako bi ljudi rekli, tradicionalan način. Hranu razumemo na tradicionalan, udoban način," kaže Aleksandra Mirić, savetnica za CSR i održivost iz kompanije Lidl Srbija.
"Zato se radi na asortimanu, i cilj će, nadamo se, biti ispunjen. Ali u ovom trenutku smo možda više fokusirani na edukaciju potrošača, da razumeju sve što Planetary Health Diet (Dijeta za planetarno zdravlje) nosi sa sobom – ne samo za njihovu ličnu zdravstvenu korist, već i za očuvanje životne sredine," dodaje i kaže da je to i dalje izazov, jer je važno ne plašiti potrošače.
"Kroz promovisanje biljnih proteina i biljnih proizvoda, jer još uvek postoji u nekim segmentima strah da trgovinski lanci ili zakonodavstvo ili ko već želi da pređemo na vegansku ishranu zbog smanjenja klimatskih promena i slično – što nije tačno. Cilj je uravnotežena ishrana, i cilj je da sve bude prisutno na našem tanjiru, ali u meri koja doprinosi našem zdravlju i očuvanju životne sredine".
Iako se tržište menja sporo, ipak se naziru prve reakcije.
"Mi danas želimo da potrošači razumeju da, na primer, tanjir pasulja predstavlja izvor svih onih proteina koje zapravo želimo da dobijemo iz mesa, jer pasulj sam po sebi nosi proteine i može biti potpuno dovoljna zamena. Reakcije na to nisu loše. Promene se dešavaju vrlo sporo, odnosno prihvatanje tih promena ide postepeno.
Kod novih generacija mislim da mogu reći da će to ići nešto brže, jer oni drugačije gledaju na ishranu – ne fokusiraju se isključivo na trenutak kada treba da budu jaki i zdravi, već takođe uzimaju u obzir sve one faktore koji dolaze kroz hranu – povećanu količinu soli i šećera, prehrambena ulja i sve ono što zapravo vodi do bolesti koje se javljaju u našem društvu."
Kako ja mogu da doprinesem?
Svako može da doprinese, i prirodi, ali i svom zdravlju. To ne znači da mesto treba izbaciti, nego da ishrana treba da bude balansirana.
Jedan dan nedeljno bez mesa je dobar početak.
(EUpravo zato)
