Zahtev da se gatački kajmak iz mešine zaštiti oznakom porekla na nivou EU trenutno je u procesu registracije, rekao je šef Odseka za sertifikaciju i označavanje hrane u Agenciji za bezbednost hrane BiH Dragan Brenjo.
Učestvujući na radionici u Gacku, Brenjo je istakao da je gatački kajmak iz mešine zaštićen oznakom porekla u BiH od avgusta 2024. godine, a da je Evropska komisija u septembru prošle godine prihvatila zahtev da se to učini na nivou EU.
Proizvođačima kajmaka je predstavio ključne informacije o dosadašnjem napretku i procedurama zaštite prehrambenih proizvoda u BiH.
Posebna pažnja je bila posvećena propisima o označavanju proizvoda sa oznakom porekla u BiH i EU, kao i praktičnim primerima označavanja u različitim tržišnim uslovima.
Dodatno su pojašnjeni upotreba dvojezičnog naziva proizvoda na nivou EU, pravila o obaveznom i dobrovoljnom navođenju simbola na deklaraciji i pratećoj dokumentaciji, načini pakovanja u skladu sa specifikacijom proizvoda, propisi o ambalaži i materijalima namenjenim za kontakt sa hranom.
Poseban fokus bio je na razvoju brenda – vizuelnom identitetu, značaju oznake geografskog porekla i unapređenju dizajna proizvoda, a predstavljena su i iskustva zaštićenih prehrambenih proizvoda iz drugih zemalja.
Iz Agencije su naveli da snaga gatačkog kajmaka leži u delovanju Udruženja proizvođača i posvećenosti njegovih članica, te dodali da su vidljivi konkretni pomaci u kvalitetu i prepoznatljivosti, dok se najveći efekti očekuju u narednim godinama.
Tajna gatačkog kajmaka
Gacko je mala opština sa oko 8.000 stanovnika na jugoistoku Bosne i Hercegovine. Najpoznatije je po obližnjem rudniku uglja i termoelektrani koja je ujedno i najveći poslodavac na ovom području. Međutim, Gacko ima svoj jedinstven i karakterističan način proizvodnje kajmaka, vrste kremastog sira koji se proizvodi i rado konzumira širom Zapadnog Balkana.
Tradicionalna metoda podrazumeva sporo kuvanje sirovog mleka, zatim kuvanje dva sata na vrlo niskoj temperaturi. Nakon što se skine sa vatre, vrhnje se skine i ostavlja nekoliko sati ili dana da se hladi i blago fermentiše.
Za razliku od ove tradicionalne metode proizvodnje, prema gatačkom receptu kajmak sazreva nekoliko meseci u vrećama od ovčije ili kozje kože. Kao rezultat toga, gatački kajmak menja boju iz bele u žućkastu, sa čvrstom, ali ne tvrdom konzistencijom, blago slankastog je ukusa i karakteristične arome koju dobija tokom zrenja. Kad se izvadi iz vreće, sir je suv i mrvljiv.
Međutim, nema mnogo ljudi priliku da uživa u ovom jedinstvenom ukusu jer se uglavnom prodaje na tržnicama ili u restoranima gatačkog kraja. Sa ovim na umu, Udruženje proizvođača gatačkog kajmaka pokrenulo je inicijativu da predstavi gatački kajmak svetu.
Na čelu Udruženja, koje je osnovano 2021. godine, nalazi se Dragana Milović koja ističe da su u početku brojali devet članova, a sada ih ima 26, uglavnom žena iz ruralnih krajeva. Proizvodnja mlečnih proizvoda, uključujući kajmak, glavni je prihod za 90% njih.
Prema Draganinim rečima, cilj Udruženja je da njihov proizvod bude brendiran i prepoznatljiv na lokalnom i regionalnom nivou. Da bi se to postiglo potrebno je poštovati posebne procedure. Prvi je uspostavljanje sistema sledivosti proizvodnje, čime bi se osiguralo brendiranje proizvoda od strane nadležnih institucija. U Udruženju veruju da će brendiranje kajmaka dovesti do šire prepoznatljivosti, a time i veće potražnje i bolje cene. Težnja članova Udruženja je da poprave svoju materijalnu situaciju proizvodnjom kajmaka, posebno u ruralnim sredinama.
Shodno tome, proizvodnja mora biti standardizovana, uz istovremeno očuvanje tradicije i prepoznatljivog ukusa kajmaka koji se proizvodi u regionu.
"Naš kajmak je jedinstven i veoma vredan proizvod, i zbog toga želimo da ga zaštitimo i promovišemo", kaže Dragana, stoji na sajtu webalkans.eu.
Udruženje je pre nekoliko godina za svoju inicijativu dobilo podršku projekta koji finansira EU.
Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) se sprovodio u 63 lokalne samouprave širom Zapadnog Balkana, a opština Gacko je bila jedna od partnerskih jedinica lokalne samouprave uključenih u Bosni i Hercegovini, koju finansirala Evropska unija i implementirao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Podrška projekta uključivala je obuku o higijeni i kvalitetu mleka, pravilnoj ishrani stoke i vođenju evidencije stočne hrane i količina mleka. Učesnici su takođe prošli obuku o načinu uspostavljanja sistema sledivosti proizvodnje u procesu proizvodnje gatačkog kajmaka i o zahtevima za brendiranje. Osim toga, projekat je udruženju obezbedio opremu za preradu i ispitivanje mleka koja je ključna za kontrolu kvaliteta.
Realizacija ovog projekta prvi je korak ka brendiranju gatačkog kajmaka. To je veoma važno pitanje i za lokalnu zajednicu i za regiju jer je poljoprivreda glavni izvor prihoda u regiji Gacko.
"Podrška koju smo dobili i od EU i od UNDP-a kroz projekat ReLOaD2 bila je od velikog značaja jer nam je omogućila da se približimo našem cilju brendiranja i promocije gatačkog kajmaka kod većeg broja ljudi", istakla je Dragana Milović.
(EUpravo zato/Webalkans.eu)
