Po uzoru na Francusku, Slovenija planira da postane druga evropska zemlja koja će trgovačkim lancima zabraniti bacanje hrane.
U Francuskoj je 2019. godine stupio na snagu zakon koji nalaže supermarketima, velikim distributerima hrane, kao i proizvođačima, da ne smeju da bacaju jestivu hranu.
Inače, strogi zakoni Evropske unije o bezbednosti hrane često u sukobu sa lokalnim pravilima, pa se velika količina hrane povlači iz prodaje – iako je savršeno ispravna i jestiva.
Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, 2022. godine je u svetu bačeno oko 19 odsto globalno proizvedene hrane ili oko 1,05 milijardi tona.
Slovenačko Ministarstvo poljoprivrede priprema zakon prema kome će hranu koja je pred istekom roka trajanja ili je još dobra za upotrebu trgovine donirati humanitarnim organizacijama.
Šta EU čini protiv bacanja hrane?
Više od polovine otpada od hrane u EU stvara se u domaćinstvima. To je skoro duplo više od otpada koji nastaje tokom proizvodnje ili prerade.
Države članice su posvećene cilju da do 2030. godine prepolove globalni otpad od hrane po stanovniku na maloprodajnom i potrošačkom nivou, kao i da smanje gubitke hrane duž proizvodnih i lanaca snabdevanja, a zato su uvedene i posebne mere.
Kako se navodi, prevencija je prva mera koju bi članice trebalo da primene. Kada to nije moguće, zemlje treba da preduzmu korake za ponovnu upotrebu, reciklažu ili korišćenje hrane u druge svrhe.
EU nalaže:
- PREVENCIJA: sprečiti gubitak i otpad od hrane na samom početku
- PONOVNA UPOTREBA: preusmeriti hranu za ljudsku potrošnju putem redistribucije i banaka hrane, ili je iskoristiti kao stočnu hranu
- RECIKLAŽA: ponovo iskoristiti hranljive materije, na primer za kompostiranje
- ENERGETSKI OPORAVAK: spaljivanje uz povraćaj energije
Direktiva EU o upravljanju otpadom zahteva od država članica da: smanje količinu izgubljene hrane tokom proizvodnje i distribucije, smanje otpad od hrane u domaćinstvima, podstiču doniranje hrane, prate i procenjuju sprovođenje mera EU za sprečavanje otpada od hrane.
Druge mere uključuju preusmeravanje viškova prehrambenih proizvoda, na primer za stočnu hranu ili kompost.
Cilj je da se otpad smanji za 10 odsto tokom proizvodnje i prerade, i do 30 odsto u restoranima, domaćinstvima i maloprodajnim objektima.
EEA: Potreban je veći trud
Dok mere za prevenciju otpada dobijaju na zamahu, prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) potrebni su efikasniji napori na nacionalnom nivou kako bi se rešio ovaj problem.
Kako se navodi, sprečavanje bacanja hrane je hitno i neophodno, s obzirom na njen veliki uticaj na klimatske promene, ali i zbog zaštite biodiverziteta, smanjenja zagađenja i poboljšanja sigurnosti u snabdevanju hranom.
Baci se 132 kg hrane po osobi
U Evropskoj uniji je 2022. godine po osobi generisano oko 132 kilograma otpada od hrane, što ukupno iznosi nešto više od 59 miliona tona. Prema izveštaju EEA pod nazivom "Sprečavanje otpada u Evropi – napredak i izazovi, sa fokusom na otpad od hrane", ekološke i ekonomske posledice ovakvog otpada su ogromne.
Države članice EU preduzele su određene mere, ulažući u sisteme praćenja, kampanje podizanja svesti i obrazovne programe.
Međutim, regulatorne ili tržišne mere, poput subvencija i finansijskih podsticaja za sprečavanje bacanja hrane, i dalje su ograničene.
Kako bi se ubrzao napredak, potrebna je bolja analiza efikasnosti mera i preciznije praćenje njihovih rezultata.
U tom cilju, EU su blizu usvajanja dva obavezujuća cilja za smanjenje otpada od hrane do 2030. godine. Oni uključuju smanjenje otpada za 10 odsto u sektoru prerade i proizvodnje hrane, kao i smanjenje za 30 odsto po glavi stanovnika u maloprodaji i među potrošačima.
Hijerarhija korišćenja hrane
Izveštaj takođe naglašava da strategije za prevenciju otpada treba bolje integrisati u politike zaštite klime i biodiverziteta.
Ukoliko smanjimo bacanje hrane, smanjiće se emisije gasova sa efektom staklene bašte, a zemljište, voda i materijali potrebni za proizvodnju hrane će se racionalnije koristiti.
Zemlje bi trebalo da slede principe takozvane "hijerarhije korišćenja hrane". Na primer, višak hrane bi trebalo donirati ili preraditi u stočnu hranu, umesto da se reciklira.
EEA navodi da otpad od hrane čini oko 16 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte iz prehrambenog sistema EU. Prema podacima Evropske komisije, ekonomski gubici zbog bacanja hrane procenjuju se na 132 milijarde evra godišnje.
Bacanje hrane znači i da su svi resursi korišćeni za njenu proizvodnju – zemljište, voda i energija – takođe uzalud potrošeni.
Neiskorišćena hrana takođe nepotrebno ugrožava biodiverzitet. Poljoprivreda, vođena neodrživim praksama, ostaje glavni uzrok gubitka biodiverziteta i ugrožavanja hiljada vrsta.
Prevencija otpada je ključna za cirkularnu ekonomiju i igra presudnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i zagađenja.
(EUpravo zato/EEA)
