Kompanija ThyssenKrupp prinuđena je da reaguje na sve veće i dublje strukturne promene na evropskom tržištu čelika, kao i na ključnim tržištima kupaca.
Sve veći viškovi kapaciteta i s njima povezano povećanje jeftinog uvoza, naročito iz Azije, navode se kao glavni faktori koji znatno umanjuju konkurentnost ovog koncerna.
Smanjenje broja radnih mesta i kapaciteta
Probleme sa kojima se industrija suočava, uprava planira da reši smanjenjem proizvodnih kapaciteta sa trenutnih 11,5 miliona tona godišnje na 8,7 do 9 miliona tona, kako bi se "prilagodili budućim tržišnim očekivanjima".
Takođe, planira se značajno smanjenje broja radnih mesta.
Prema planovima o prilagođavanju proizvodne mreže na nivou koncerna i značajnom smanjenju administracije, do 2030. godine trebalo bi ukinuti oko 5.000 radnih mesta.
Uz to, 6.000 radnih mesta bi trebalo da se prebaci na spoljne pružaoce usluga ili kroz prodaju poslovnih aktivnosti, stoji u saopštenju kompanije.
Planirano je i zatvaranje pogona za dalju obradu čelika u Kreuztal-Eichenu.
Strukturni izazovi
ThyssenKrupp je jedan od najvećih industrijskih konglomerata u Evropi sa bogatom istorijom koja seže do 19. veka i poznat je po inovacijama u proizvodnji čelika, industrijskoj opremi, liftovima i inženjerskim rešenjima.
Ipak poslednjih godina suočava se sa finansijskim poteškoćama, strukturnim problemima i promenama na globalnom tržištu.
Jedan od ključnih problema koncerna je strukturna neefikasnost.
ThyssenKrupp deluje u širokom spektru industrija, što često dovodi do preklapanja funkcija, visokih operativnih troškova i nedostatka fokusa na ključne segmente.
Posebno su problematični sektori za proizvodnju čelika i industrijsku opremu, koji su opterećeni visokim fiksnim troškovima i sve većom konkurencijom iz Kine, gde proizvođači mogu da ponude niže cene.
Osim toga, u procesu digitalizacije i modernizacije proizvodnje koncern nije uvek bio dovoljno brz, što je otežalo prilagođavanje novim industrijskim standardima. Ovi problemi rezultirali su niskom profitabilnošću u nekim segmentima poslovanja, a to je zatim dovelo do finansijske nestabilnosti.
Time se dodatno smanjuje ukupna konkurentnost koncerna na svetskom tržištu.
Finansijski problem
Visok nivo duga i slabi rezultati u ključnim sektorima stvorili su pritisak na upravu da preduzme hitne mere restrukturiranja.
Uprkos nekim pokušajima prodaje delova poslovanja, poput sektora za liftove koji je bio jedan od najprofitabilnijih, novac dobijen od prodaje nije bio dovoljan za dugoročnu stabilizaciju.
Pored toga, globalni poremećaji u lancima snabdevanja i volatilnost tržišta sirovina dodatno su povećali troškove poslovanja.
Uz to je i globalna tranzicija prema zelenim tehnologijama i dekarbonizaciji industrije dodatno zakomplikovala situaciju za ThyssenKrupp, posebno u segmentu proizvodnje čelika.
Potrošači i zakonodavci sve više zahtevaju ekološki prihvatljive procese, što iziskuje velike investicije u zelene tehnologije.
Iako je kompanija počela sa ulaganjem u razvoj čelika proizvedenog uz niske emisije ugljenika, to je praćeno visokim troškovima, dok istovremeno tradicionalni segmenti čelika generišu sve manje prihoda.
Promene u organizaciji
Sada su najavljene mere menadžmenta u pravcu restrukturiranja koncerna da bi se, kako su pojasnili u saopštenju, postavio na zdrave temelje.
To nažalost uključuje otpuštanja radnika odnosno nepopunjavanje oslobođenih radnih mesta kada ljudi odu u penziju, kao izatvaranje neprofitabilnih sektora.
Kompanija je takođe pokušala da poveća fleksibilnost saradnjom i zajedničkim ulaganjima sa drugim kompanijama, ali rezultati tih inicijativa za sada nisu bili efikasni za rešavanje dubinskih problema.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
