Radnicima širom sveta je potrebnija bolja zaštita od ekstremnih vrućina jer klimatske promene izazivaju sve češće toplotne talase, zaključak je novog izveštaja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Svetske meteorološke organizacije (SMO).
U izveštaju se navodi da su milioni radnika izloženi toplotnom stresu, što utiče i na njihovo zdravlje i na radni učinak. Zato se pozivaju vlade, poslodavci i radnici da sarađuju u razvijanju strategija za prilagođavanje.
Iako je SZO više puta upozoravala na zdravstvene rizike ekstremnih vrućina, ovo je prvi izveštaj od 1969. koji se posebno bavi toplotnim stresom na radnom mestu.
Direktor odeljenja SZO za životnu sredinu, klimu i zdravlje, Ridiger Kreč, ističe da nalazi izveštaja treba da budu poziv na buđenje.
"To nije samo neprijatnost. To je ozbiljan zdravstveni rizik. Ako radite na vrućini i telesna temperatura vam se tokom dužeg perioda poveća iznad 38°C, izloženi ste riziku od teškog toplotnog stresa i toplotnog udara, otkazivanja bubrega i dehidratacije", poručio je.
Prilagođavanje je neophodno jer toplotni talasi više nisu retka pojava. SMO navodi da je poslednja decenija donela najviše temperature u istoriji merenja, a 2024. je bila najtoplija godina ikada.
U delovima Evrope temperature od 40°C više nisu neuobičajene, a u Africi ili na Bliskom istoku mogu da dostignu 50°C. Površinske temperature Sredozemnog mora u julu su bile najviše do sada - 26,68°C. Britanska Meteorološka služba je ove nedelje saopštila da je ovo leto na putu da postane jedno od najtoplijih od 1884. godine.
Toplotni talasi ne utiču samo na zdravlje, već i na produktivnost. Novi izveštaj pokazuje da na svakih jedan stepen iznad 20°C produktivnost pada za 2%.
Istovremeno, povećava se broj nezgoda. Tokom toplotnog talasa u Evropi 2023. godine, švajcarski nacionalni fond za osiguranje od nezgoda (Suva) procenio je da su se nesreće na radu povećale za 7% kada su temperature prešle 30°C. Uzroci su, prema Suvi, pad koncentracije usled borbe organizma sa ekstremnom vrućinom i nedostatak sna izazvan toplotom.
Pošto su građevinski i poljoprivredni radnici posebno ugroženi, neke evropske zemlje već razmatraju kako da rad bude što bezbedniji tokom toplotnih talasa. Prošlog meseca italijanska vlada je donela hitnu uredbu nakon dogovora sindikata i poslodavaca da se rad obustavlja u najtoplijem delu dana.
U švajcarskim kantonima Ženeva i Tićino, građevinski radovi su obustavljeni tokom toplotnog talasa 2023, što je najveći švajcarski sindikat, Unia, pozdravio.
"Na gradilištima često već kasne s rokovima, pa su radnici pod pritiskom. Zato je potrebno da građevinske firme preuzmu odgovornost i kažu da je iznad određene temperature neodgovorno raditi, da je previše vruće i da svi prihvatimo da posao traje malo duže", rekao je za švajcarsku televiziju predstavnik sindikata Unia, Niko Luc.
Celo društvo mora da se prilagodi na novu klimu
Izveštaj SZO, iako fokusiran na radna mesta, upozorava i da su stariji, hronični bolesnici i deca posebno ugroženi tokom toplotnih talasa. To znači da i škole, kao i radna mesta, moraju da se prilagode.
U Nemačkoj škole mogu da proglase "hitzefrei" - slobodan dan ukoliko temperature pređu određeni nivo. Sedamdesetih, osamdesetih ili devedesetih godina to je često značilo da kada termometar pređe 30°C, zvono dvaput zazvoni i onda svi mogu da idu kući.
Međutim, u to vreme su i temperature oko 30 stepeni bile retke. Danas su sve češće, pa škole uglavnom rade.
Kreč razume zašto: "Videli smo tokom kovida koliko se nije išlo u školu... deca i dalje trpe posledice. Nije lako prekinuti nastavu, to je vrlo često najskuplje rešenje za decu".
Kada su prošle nedelje škole u Švajcarskoj počele s radom, temperature širom zemlje bile su znatno iznad 30°C. Nastavnicima je savetovano da časove održavaju na bazenu.
Ipka, predsednica Švajcarskog udruženja nastavnika, Dagmar Resler, rekla je: "Ne možemo sve časove držati na bazenu, imamo i gradivo koje moramo da predajemo".
Reslerova je, verovatno predviđajući poziv SZO na prilagođavanje, zatražila da se u planiranim renoviranjima školskih zgrada ugrade novi ventilacioni sistemi, pa čak i klima-uređaji.
"Želim da ljudi zapamte da se ovde radi o tome da treba da obezbedimo deci uslove u kojima mogu da uče, a nastavnicima uslove u kojima mogu da rade", rekla je ona.
Izveštaj SZO i SMO navodi da je prilagođavanje potrebno obaviti u dogovoru sa svima, od vlada, poslodavaca i radnika, do lokalnih vlasti, kao i zdravstvenih i obrazovnih institucija.
Kreč već ima jedan predlog koji bi mogao da se dopadne i đacima i školama sa ograničenim budžetima.
"Da li su školske uniforme u Velikoj Britaniji prilagođene toplotnim talasima? To su pitanja o kojima želimo da ljudi razmišljaju", rekao je.
Ipak, ne može se izbeći činjenica da će prilagođavanje radnih mesta, škola ili bolnica ekstremnim vrućinama zahtevati ulaganja. Mnoge vlade, posebno u Evropi, preusmeravaju sredstva na odbranu, dok je prilagođavanje klimatskim promenama otišlo u drugi plan.
"Ako kažete 'nemam novca za sve te promene', razmislite još jednom. Jer ako morate da obustavite proizvodnju, ako vam radnici trpe ozbiljne zdravstvene posledice zbog dugih toplotnih talasa, onda razmislite o gubicima u produktivnosti. Reći 'nemam novca, pa ću onda sve ostaviti kako jeste', možda je, zapravo, najskuplje rešenje", zaključio je Kreč.
(EUpravo zato/BBC)
