Nemačka vlada moraće u narednim godinama da popuni još veću rupu u budžetu nego što pretpostavljalo, u finansijskom planu za period 2027-2029. fali oko 172 milijarde evra, a ne 144 milijarde, kako se do sada računalo.
Kako se navodi iz vladinih krugova, a to potvrđuju i informacije koje ima ARD, u finansijskom planu vlade Nemačke od 2027. do 2029. predviđa se manjak od ukupno oko 172,1 milijarde evra. Finansijsko planiranje je deo nacrta saveznog budžeta za 2026. koji bi vlada trebalo da usvoji u sredu, 30. jula, a Bundestag bi trebalo da ga usvoji do kraja novembra.
U tom kontekstu govori se o "centralnom fiskalnom izazovu" za naredne godine i potrebi za delovanjem, a iako je uobičajeno da u finansijskom planiranju postoji takva potreba za delovanjem, iz vladinih izvora se navodi da je ona ovaj put posebno velika.
Još sredinom juna, ministar finansija Lars Klingbajl (SPD) je prilikom predstavljanja nacrta budžeta za 2025. procenio da će u periodu 2027-2029. manjak iznositi oko 144 milijarde evra. Ta rupa u budžetu se, između ostalog, dodatno povećala zbog kompromisa unutar vlade. S jedne strane, reč je o milijardama kompenzacija za manjak poreskih prihoda pokrajina i opštine usled već usvojenog "paketa za rast": radi se o poreskim olakšicama za firme u cilju pokretanja privrede.
Tome se pridružuje i odluka vladajućih CDU, CSU i SPD-a da proširenje tzv. "penzije za majke" stupi na snagu već 1. januara 2027, dakle godinu dana ranije nego što je prvobitno planirano.
Osim toga, Nemačka država mora da izdvoji znatno više sredstava za otplatu kamata. Povrh svega, Nemačkoj preti i treća godina zaredom bez privrednog rasta, piše DW.
Savezna vlada pre svega računa na to da će doći do privrednog oporavka i povećanja poreskih prihoda. Planirane su i reforme između ostalog, trebalo bi da se ubrzaju administrativni postupci u planiranju projekata. U vladinim krugovima se takođe navodi da su u planu uštede kada je reč o saveznoj administraciji.
Portparol CDU za budžetska pitanja, Kristijan Haze, izjavio je za ARD da je koalicija u međuvremenu donela niz mera sa značajnim finansijskim posledicama, koje dodatno povećavaju pritisak na konsolidaciju srednjoročnog budžeta.
"Radiće se o sumi koja će znatno premašiti 170 milijardi evra i koja će morati da se obezbedi. U koalicionom sporazumu su se stranke dogovorile o čitavom nizu mera u okviru kojih bi trebalo preispitati rashode. Zato od svake ministarke i svakog ministra, kao i od naših političara, stručnjaka za ovaj fah, očekujem konkretne predloge za štednju," rekao je.
Opozicija kritikuje finansijski plan
Najveća opoziciona stranka, AfD, izrazila je oštro nezadovoljstvo planovima ministra finansija Larsa Klingbajla.
"Poslanička grupa AfD u Bundestagu s velikom rezervom gleda na ogromno zaduživanje države i odlučno ga odbacuje, isto kao i reformu ograničenja zaduživanja", izjavio je Mihael Espendiler, član Odbora za budžet.
Kako je naveo, decenijama odlagane reforme sada se jasno ogledaju u prvim ozbiljnim "rupama" u svim javnim budžetima.
Ipak, kako tvrdi Espendiler, u saveznom budžetu još uvek ima mnogo prostora za delovanje. Za to bi, međutim, "vladajuće partije morale konačno da se oproste od svoje višedecenijske prakse nepromišljenog trošenja i da skupe hrabrost za stvarnu reviziju nadležnosti i rashoda". On zaključuje: "I dalje važi – mi (još uvek) nemamo problem sa prihodima, već sa rashodima."
Zamenik predsednika poslaničke grupe Zelenih, Andreas Audreš, takođe je uputio oštre kritike: "Fridrih Merc očigledno ne zna da rukuje novcem", rekao je. "Finansijska situacija saveznog budžeta sve više izmiče kontroli i Mercu i Klingbajlu – uprkos 500 milijardi evra iz posebnih fondova i uprkos izuzimanju troškova za odbranu iz pravila o zaduživanju."
Kao razlog za to, vlada navodi "sopstveni politički neuspeh". Audreš dodaje: "Planirane su milijarde za poreske olakšice, od kojih će najviše koristi imati najbogatiji slojevi društva."
Budžet za 2026. veći nego ovogodišnji
Budžet za ovu godinu još nije usvojen, o tome bi Bundestag trebalo da odlučuje u septembru. Planirajući budžet, ministar Klingbajl se suočio sa zahtevima koleginica i kolega iz kabineta za dodatne milijarde evra. Jedan od primera je budžet za saobraćaj.
Za narednu godinu, Klingbajl planira rashode u visini od 520,5 milijardi evra, što je više nego što je predviđeno za 2025.
Investicije bi u 2026. godini trebalo da iznose 126,7 milijardi evra. U osnovnom budžetu savez planira da se dodatno zaduži u visini od 89,9 milijardi evra. Pored toga, predviđene su nova zaduženja u ukupnom iznosu od 84,4 milijarde evra iz dva posebna fonda, jednog za infrastrukturu i zaštitu klime, i drugog za Bundesver.
Prema planu, sredstva iz posebnog fonda od 100 milijardi evra za Bundesver biće potrošena do 2028. godine. Kako bi i posle toga bilo moguće izdvajati znatno više novca za vojsku, ograničenje zaduživanja za vojne izdatke već je ublaženo.
Stručna komisija bi uskoro trebalo da iznese predloge za sveobuhvatnu reformu tzv. kočnice zaduživanja, koja je regulisana Ustavom. Ipak, Unija (CDU/CSU) već sada ublažava očekivanja da će doći do značajnijih izmena u tom pogledu.
(EUpravo zato.rs)
