Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na šest odsto, zbog pojačanih inflatornih pritisaka i neizvesnosti na svetskom energetskom tržištu. Istovremeno, Evropska centralna banka zasad zadržava postojeće kamatne stope, ali analitičari očekuju da bi već u decembru mogla ponovo da ih poveća.
Odluka NBS predstavlja novo zaoštravanje monetarne politike u trenutku kada rast cena energenata i geopolitičke tenzije ponovo stvaraju pritisak na inflaciju. Centralna banka nastoji da spreči da se poskupljenje nafte, gasa i električne energije prenese na ostale proizvode i usluge, što bi dodatno opteretilo kućne budžete.
Izvršni odbor NBS povećao je i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice. Prva sada iznosi 4,75 odsto, a druga 7,25 odsto.
Povećanje referentne kamate za 0,25 procentnih poena znači da centralna banka poskupljuje novac na domaćem tržištu, što se vremenom može odraziti na kamate koje poslovne banke obračunavaju na kredite i depozite.
Šta povećanje kamate znači za građane i mesečne rate?
Povećanje referentne kamatne stope ne znači da će svim građanima automatski i odmah porasti mesečne rate kredita. Uticaj zavisi od vrste zaduženja, ugovorene kamatne stope i načina na koji je ona vezana za referentne pokazatelje.
Najviše pažnje trebalo bi da obrate korisnici kredita sa promenljivom kamatnom stopom. Kod dinarskih kredita ona može biti vezana za domaće referentne pokazatelje, dok se kod stambenih kredita indeksiranih u evrima najčešće prati EURIBOR.
Kod kredita sa fiksnom kamatnom stopom, ugovorena kamata ostaje nepromenjena tokom perioda fiksiranja. Kod promenljive kamate banka je usklađuje u intervalima predviđenim ugovorom.
To znači da će eventualne promene biti različite od klijenta do klijenta i da samo povećanje referentne kamate NBS nije dovoljno da bi se izračunalo koliko će nečija rata biti veća.
S druge strane, više kamatne stope mogu doneti i bolje uslove za pojedine oblike štednje, mada konkretne prinose određuju banke.
ECB zasad zadržava kamate, ali decembar bi mogao da donese promenu
Dok NBS povećava cenu novca, Evropska centralna banka za sada zauzima nešto drugačiji pristup.
Na sednici održanoj 29. oktobra, ECB je odlučila da zadrži tri ključne kamatne stope na postojećem nivou:
- Kamatna stopa na depozitne olakšice iznosi 2,50 odsto.
- Kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja iznosi 2,65 odsto.
- Kamatna stopa na kreditne olakšice iznosi 2,90 odsto.
Centralna banka evrozone upozorila je da rast cena energenata povećava rizik od ubrzavanja inflacije, dok istovremeno može negativno da utiče na privredni rast. Zbog toga će buduće odluke zavisiti od novih ekonomskih podataka i procene kretanja cena.
Ipak, tržišna očekivanja ukazuju na mogućnost novog zaoštravanja monetarne politike. Prema anketi Rojtersa objavljenoj 12. novembra, svih 71 anketiranih ekonomista očekuje da ECB u decembru poveća depozitnu kamatnu stopu za dodatnih 0,25 procentnih poena, na 2,75 odsto.
Većina ekonomista smatra da bi to moglo da bude poslednje povećanje u ovom ciklusu, mada deo njih ne isključuje još jedan rast tokom 2027. godine.
Razlog za oprez je inflacija u evrozoni, koja je u oktobru dostigla četiri odsto, odnosno dvostruko više od cilja ECB od dva odsto. Poseban problem predstavljaju neizvesnost na energetskom tržištu i mogućnost da se poskupljenja preliju na ostale sektore privrede.
EURIBOR važniji od referentne kamate ECB za mnoge korisnike stambenih kredita
Za građane Srbije koji otplaćuju stambene kredite indeksirane u evrima posebno je važno kretanje EURIBOR-a.
Iako odluke ECB utiču na uslove finansiranja u evrozoni i na tržišna očekivanja, EURIBOR nije isto što i referentna kamatna stopa evropske centralne banke. Reč je o međubankarskoj referentnoj kamati koja se koristi i kao osnova za obračun promenljivih kamata na brojne kredite.
Kod stambenih kredita u Srbiji često se primenjuje šestomesečni EURIBOR, na koji se dodaje marža banke.
Prema dostupnim podacima za 11. novembar, šestomesečni EURIBOR iznosio je 2,973 odsto. Tromesečni EURIBOR bio je 2,643 odsto.
Ukoliko EURIBOR nastavi da raste, korisnici kredita sa promenljivom kamatom mogli bi da plaćaju veće mesečne rate prilikom narednog usklađivanja kamate. Suprotno tome, njegovo smanjenje moglo bi da donese i niže kreditne obaveze.
Zbog toga je za građane koji imaju stambene kredite u evrima važno da prate ne samo odluke ECB već i kretanje EURIBOR-a, kao i uslove definisane ugovorom sa bankom.
Inflacija u Srbiji ponovo ubrzava: U septembru dostigla 4,1 odsto
Jedan od ključnih razloga za odluku NBS jeste kretanje inflacije u Srbiji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u septembru iznosila je 4,1 odsto, dok je mesečni rast cena bio 0,2 odsto.
Na poskupljenja su uticali efekti niske prošlogodišnje baze kod prehrambenih proizvoda i kućne hemije, na čije su se cene ranije odnosile mere ograničavanja trgovačkih marži. Dodatni pritisak došao je od naftnih derivata, čije su cene na međugodišnjem nivou porasle za više od 17 odsto.
Rast cena goriva posledica je poskupljenja nafte na svetskom tržištu, a povećanje bi bilo još izraženije da država nije smanjila akcize.
NBS upozorava da bi inflacija tokom naredne godine mogla da premaši gornju granicu ciljanog raspona od 4,5 odsto. Ipak, očekuje se da se do kraja 2027. ponovo vrati u dozvoljene okvire, nakon čega bi trebalo postepeno da se približava centralnoj vrednosti cilja od tri odsto.
Energetska kriza i sukobi na Bliskom istoku podižu rizik od novih poskupljenja
Produžena neizvesnost zbog sukoba na Bliskom istoku nastavlja da utiče na svetsko energetsko tržište.
Rast cena nafte, prirodnog gasa i električne energije povećava troškove proizvodnje i transporta, što se može odraziti i na cene hrane, industrijskih proizvoda i različitih usluga.
Dodatni problem predstavljaju smanjene zalihe nafte i veće rafinerijske marže, posebno kod dizela, usled oštećenja i uništavanja rafinerijskih kapaciteta na Bliskom istoku i u Rusiji.
I NBS i ECB upozoravaju da bi dugotrajniji energetski šok mogao da izazove dodatne inflatorne pritiske. Njihova zabrinutost ne odnosi se samo na trenutne cene energenata već i na mogućnost da se poskupljenja prenesu na zarade, troškove poslovanja i cene ostalih proizvoda i usluga.
Prognoze za narednu godinu opreznije
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod Srbije u trećem tromesečju realno je porastao četiri odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Rast su prvenstveno podstakle uslužne delatnosti, uz pozitivan doprinos poljoprivrede i građevinarstva. Sa druge strane, industrijska proizvodnja je stagnirala, između ostalog zbog niskog vodostaja, koji je otežao proizvodnju električne energije, transport i pojedine proizvodne procese.
NBS očekuje da će privredni rast u 2026. godini iznositi najmanje 3,5 odsto, što je više od ranijih prognoza.
Međutim, procena rasta za 2027. godinu korigovana je naniže, na četiri odsto, zbog više ovogodišnje osnove za poređenje, geopolitičkih tenzija i nastavka rasta svetskih cena energenata.
Glavni pokretači ekonomske aktivnosti trebalo bi da budu domaća potrošnja i investicije, uz podršku rasta raspoloživih prihoda stanovništva i realizacije infrastrukturnih projekata.
Kada će biti poznato da li slede nova povećanja kamata?
NBS će nastaviti da prati domaća i međunarodna ekonomska kretanja i da odluke o monetarnoj politici donosi u skladu sa novim podacima.
Naredna sednica Izvršnog odbora zakazana je za 10. decembar 2026. godine, kada će biti razmatrani inflacija, privredna kretanja i mogućnost novih promena referentne kamatne stope.
U međuvremenu, važan signal biće i naredna odluka ECB, koja bi trebalo da bude doneta 17. decembra.
Za građane Srbije to znači da će naredni period biti važan za troškove zaduživanja. Kretanje cena energenata, inflacije, EURIBOR-a i odluke centralnih banaka uticaće na uslove pod kojima će banke odobravati kredite, ali i na to koliko će građani izdvajati za postojeće mesečne obaveze.
(EUpravo zato)
