Evropska statistička služba Eurostat, bavila se istraživanjem tržišta i minimalnim zaradama, pa su nakon najnovijeg preseka objavili informacije za drugu polovinu 2026. godine.
Samo osam od 29 evropskih zemalja povećalo je bruto minimalnu zaradu između januara i jula 2026. godine, dok je inflacija u evrozoni u istom periodu iznosila 3,2 odsto.
Rang-lista evropskih zemalja prema visini minimalne zarade značajno se menja kada se nominalni iznosi prilagode razlikama u troškovima života, odnosno standardu kupovne moći (PPS), što znači da su radnici koji primaju minimalnu zaradu u više zemalja izgubili deo kupovne moći, posebno tamo gde je inflacija bila izraženija, prenosi eKapija pozivajući se na RTCG.
Posmatrano nominalno, Luksemburg ima najvišu bruto mesečnu minimalnu zaradu u Evropi, koja u julu 2026. iznosi 2.771 evra, dok je među članicama Evropske unije najniži minimalac u Bugarskoj – 620 evra. Kada se spisak proširi i uključe države kandidati za članstvo u EU, najnižu minimalnu zaradu ima Ukrajina, sa 169 evra.
Interesannto je da čak pet država ima minimalac veći od 2.000 evra, a u devet se kreće od 1.000 do 2.000 evra. U čak 15 država, minimalna mesečna primanja su niža od 1.000 evra, a među njima je sedam zemalja kandidata za članstvo u Evropsku uniju.
Pet zemalja sa minimalnom zaradom većom od 2.000 evra
Pored Luksemburga i Irske (2.391 evra), ovu grupu čine još dve države sa spiska najvećih ekonomija EU - Nemačka (2.343) i Holandija (2.338), Belgija je na petom mestu, (2.234 evra), a prate ih Francuska, Slovenija, Španija, Litvanija, Poljska, Kipar, Grčka, Portugal i Hrvatska. Većina ovih zemalja po visini minimalca bliža je granici od 1.000 nego 1.500 evra.
Na dnu liste izdvajaju se Ukrajina i Moldavija sa minimalnim zaradama od 169, odnosno 313 evra, a u ostalim državama, minimalac je iznad 500 evra.
Četiri zemlje kandidata za članstvo u EU imaju višu minimalnu zaradu od Bugarske, Turska (621 euro), Severna Makedonija (624), Crna Gora (670) i Srbija (743 evra).
Malta (994 evra), Estonija (946), Češka (923), Slovačka (915) i Mađarska (906 evra) imaju minimalne zarade koje su blizu granice od 1.000 evra.
Rumunija i Severna Makedonija najveći dobitnici
Kada se uporede rang-liste prema nominalnim minimalnim zaradama i prema standardu kupovne moći, najveći napredak beleže Rumunija i Severna Makedonija. Prva je skočila sa 20. na 12. mesto, a druga je napredovala od 24. do 16. pozicije.
Osetan napredak načinila je i Srbija, koja se pomerila za pet poziciji, dok su Hrvatska i Bugarska napredovale po tri pozicije na listi prema kupovnoj moći.
Najveći pad je zabeležila Estonija, koja sa 16. pada na 26. mesto, dok Letonija, Češka i Kipar gube po četiri pozicije.
Od ukupno 29 zemalja obuhvaćenih analizom, samo osam je između januara i jula 2026. povećalo minimalne zarade u nominalnom iznosu, odnosno u domaćoj valuti. To su Severna Makedonija (6,9 odsto), Rumunija (6,8), Estonija (6,8), Belgija (5,8), Grčka (4,5), Luksemburg (2,5), Francuska (2,4) i Holandija (1,9 odsto).
U svim ostalim zemljama minimalne zarade ostale su nepromenjene, što je posebno pogodilo države sa višom inflacijom. Prema procenama Eurostata, inflacija u evrozoni između januara i jula iznosila je 3,2 odsto. Na Malti je dostigla 8,2 odsto, na Kipru 5,4, a u Holandiji 4,7 odsto.
(EUpravo zato/Biznis)
