Profesorka sa univerziteta Kolumbija jedna je od laureatkinja nagrade koju svake godine dobija samo pet najeminentnijih žena istraživača na svetu.

Nagradu koja se dodeljuje od 1998. godine i promoviše dostignuća žena u nauci, Vunjak Novaković je dodeljena za geografsku regiju Severne Amerike, a za istaknuti rad u oblasti bioinžinjerstva ljudskih tkiva, sa ciljem transformacije medicine i unapređenja ljudskog zdravlja.

"Puno mi znači zato što je to zaista nagrada celom mom timu u laboratoriji. Sve što mi radimo, radimo zajedno i sa druge strane ona promoviše nauku kojom se mi bavimo, a to je inženjerstvo tkiva za primenu u medicini, a isto tako promoviše i žene u nauci. I meni se zaista dopada njihova centralna ideja koja je 'svetu treba nauka, nauci trebaju žene'. I meni je zaista drago da sam deo toga i da podržavam celu tu ideju", istakla je prof. dr Gordana Vunjak Novaković za RTS nakon što je primila nagradu u Parizu.

Njena istraživanja tiču se regenerativne medicine i otvaraju nove mogućnosti za razvoj personalizovanih terapija. Poseban doprinos predstavlja razvoj sistema poznatih kao "organi na čipu", koji reprodukuju složenost ljudskih bolesti, uključujući kardiomiopatije i metastatske oblike karcinoma.

Njena dugoročna vizija je stvaranje univerzalnih matičnih ćelija koje bi omogućile regeneraciju vitalnih organa bez potrebe za imunosupresivnim terapijama nakon transplantacije.

Uz profesorku Vunjak, nagrađene su profesorka LizlCilke za srčane i kardiovaskularne sisteme kao laureatkinja za Afriku i arapske države, profesorka Felise Džaka za oblast psihijatrije kao laureatkinja za Aziju i Pacifik, profesorka Sara A. Tajhman u oblasti biologije ćelije kao laureatkinja za Evropu i laureatkinja za Latinsku Ameriku i Karibe - profesorka Rakel Lija Čan u oblasti poljoprivredne biotehnologije.

Profesorka Gordana Vunjak Novaković rođena je u Beogradu, završila je Zemunsku gimnaziju, a diplomirala, magistrirala i doktorirala na odseku za hemijsko inženjerstvo Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Specijalizovala se za biomedicinsko inženjerstvo kao Fulbrajtova stipendistkinja na MIT-u u Bostonu. Danas je ima zvanje univerzitetskog profesora, najvišeg akademskog zvanja na Univerzitetu Kolumbija.

Svetski je pionir u bioinženjerstvu, čiji rad na uzgajanju ljudskih tkiva u laboratorijskim uslovima pomera granice regenerativne medicine.

Kao najcitiranija naučnica srpskog porekla svih vremena, i prva inženjerka u zvanju univerzitetskog profesora u istoriji Univerziteta Kolumbija, ona je i istaknuta mentorka koja aktivno radi na osnaživanju žena u nauci širom sveta.

 (EUpravo zato)