Ko teže podnosi bol, muškarci ili žene? Ko dobija blažu zdravstvenu negu, a ko invazivni tretman i zašto se razlikuju prema polu?
Istraživanje na nivou Evrope, otkrilo nam je da se ženama ređe nego muškarcima, nude invazivni ili intenzivni tretmani, poput operacija ili jakih lekova protiv bolova, za ista zdravstvena stanja.
Ženama je ređe nego muškarcima ponuđeno intenzivno lečenje, kao što su hirurški zahvati ili jaki analgetici, pokazao je novi pregled istraživanja, a, iako zdravstveni sistemi često različito tretiraju muškarce i žene, istraživači navode da nije jasno da li te razlike dovode bilo koji pol u nepovoljniji položaj.
Razlike između polova prisutne su u čitavoj medicini
Razlike između muškaraca i žena uočavaju se u različitim oblastima medicine i imaju važnu ulogu u dijagnostici i lečenju pacijenata, a istraživači sa Univerziteta Sent Endruz u Škotskoj, došli su do zaključka i jasne razlike u načinu na koji se muškarci i žene leče.
"Iako smer uočenih razlika nije bio iznenađenje, iznenadila nas je njihova doslednost", rekla je Miriam Veenhuizen, počasna predavačica na Medicinskom fakultetu Univerziteta Sent Endruz.
Istraživači su analizirali 41 studiju objavljenu između 2018. i 2023. godine i pronašli isti obrazac u kardiologiji, hirurgiji, transplantacionoj medicini i urgentnoj medicini.
Žene koje su imale srčanu insuficijenciju, srčani udar ili tahikardiju češće su lečene konzervativno, odnosno lekovima, u poređenju sa invazivnim procedurama poput koronarnog bajpasa i perkutane koronarne intervencije (PCI).
Među pacijentima sa Parkinsonovom bolešću, muškarci su češće upućivani na duboku moždanu stimulaciju (DBS), odnosno ugradnju uređaja koji se koristi za kontrolu simptoma bolesti.
Žene su takođe ređe dobijale transplantaciju jetre ili bile upućivane na hirurško lečenje.
"Za lekare, ovi nalazi predstavljaju podsticaj da provere da li se lečenje preporučuje na osnovu medicinskih kriterijuma, a ne pretpostavki", rekao je Andrew O’Malley, jedan od vodećih autora studije.
Šta stoji iza ove razlike?
Iako je obrazac bio dosledan u različitim studijama, razlozi za ove razlike i dalje nisu jasni.
"Nije u potpunosti jasno zašto se ovo dešava, ali moguće je da je razlog to što su žene sve do poslednjih nekoliko decenija bile nedovoljno zastupljene u kliničkim ispitivanjima, pa se mnoge smernice zasnivaju na podacima prikupljenim uglavnom od muškaraca", rekla je Veenhuizen.
Istraživači su pozvali na dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li ove razlike predstavljaju opravdane razlike u kliničkoj praksi ili ukazuju na šire nejednakosti, kao i da bi se osiguralo da pacijenti dobijaju ravnopravnu zdravstvenu negu.
(EUpravo zato/Euronews)