Evropski parlament pozvao je EU da izradi standardizovanu definiciju "silovanja", što su poslanici opisali kao ključan korak ka prevazilaženju postojećeg "mozaika" zakona, od kojih su neki nedovoljni, u državama članicama.
U utorak je 447 od ukupno 720 poslanika Evropskog parlamenta glasalo za usvajanje izveštaja kojim se traži uspostavljanje definicije silovanja, zasnovana na principu "samo da znači da", što je izazvalo glasan aplauz u sali u Strazburu.
"Ćutanje, nedostatak otpora, odsustvo ‘ne’, prethodni pristanak, ranije seksualno ponašanje ili bilo kakav sadašnji ili prethodni odnos ne smeju se tumačiti kao pristanak", navodi se u saopštenju Parlamenta nakon glasanja.
Zajednička definicija bi primorala države članice koje i dalje u zakonima insistiraju na sili ili nasilju da se usklade sa međunarodnim standardima, izjavila je Džoana Šeuring-Vilgus, poljska poslanica i jedna od glavnih pokretača inicijative.
"Ne možemo dozvoliti da se značenje silovanja menja kada pređemo iz jedne države u drugu. Ne možemo imati situaciju u kojoj počinilac silovanja koji je počinio zločin u Nemačkoj može da ode u Mađarsku i ne bude procesuiran jer je zakon drugačiji. O tome se zapravo radi u ovom izveštaju," izjavila je ona.
Poslednjih godina većina država članica EU uvela je definiciju silovanja u svoje krivične zakone. Međutim, osam zemalja, od Italije do Mađarske i Rumunije i dalje odstupaju, jer zahtevaju da žrtve u određenoj meri dokažu da su pružile verbalni otpor, bile prisiljene ili fizički uzvratile.
"Glasanje u utorak pokazalo je da postoji većina za zakonodavstvo zasnovano na pristanku u EU," rekla je Evin Incir, švedska poslanica i jedna od glavnih zagovornica ove inicijative. Takođe je dodala da sada Evropska komisija mora da preuzme odgovornost i brzo izađe sa konkretnim predlogom.
Da li će Komisija to učiniti, ostaje da se vidi. Još 2023. godine nekoliko vlada u EU blokiralo je pokušaje da se uvede zajednička definicija silovanja, uz obrazloženje da to prevazilazi nadležnosti EU.
Govoreći novinarima nakon glasanja, obe poslanice iz grupe socijalista i demokrata u parlamentu, branile su potrebu da se ponovo pokuša postići konsenzus među 27 država članica.
Podsećajući da se često čuju pitanja poput "Zašto se ovo radi sada, kada ranije nije uspelo", istakle su da su se sada vremena promenila i da je "pitanje pristanka došlo u centar javnosti 2024. godine, nakon što je slučaj Žizel Pelikot uzdrmao ceo svet.
Pominjući Francuskinju, koja je postala globalni simbol borbe za pravdu nakon što je otkriveno da ju je suprug godinama drogirao i pozivao muškarce da je siluju dok je bila bez svesti, Šeuring-Vilgus je naglasila da je taj slučaj ogolio nedostatke definisanja silovanja isključivo kroz silu ili otpor, umesto kroz pristanak.
"Njena hrabrost da progovori otvorila je oči čak i najkonzervativnijim protivnicima ove promene," rekla je poslanica.
(EUpravo zato.rs)
