Evropski parlament ponovo je otvorio jedno od najosetljivijih pravnih pitanja u Evropi - kako definisati silovanje i na koji način zaštititi žrtve.
U novom izveštaju, usvojenom ubedljivom većinom, poslanici traže od Evropske komisije da predloži zakon koji bi uveo jedinstvenu definiciju zasnovanu na jasnom principu: samo slobodno dat, informisan i opoziv pristanak znači "da".
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada pojedine države članice i dalje koriste zastarele definicije koje se oslanjaju na dokazivanje sile ili nasilja.
Evropski parlament sada traži usklađivanje sa međunarodnim standardima, uključujući Istanbulsku konvenciju, ali i jasno poručuje, ćutanje, izostanak otpora ili raniji odnos ne mogu se smatrati pristankom.
Nova pravila trebalo bi da uzmu u obzir širi kontekst u kojem dolazi do seksualnog nasilja.
To uključuje situacije straha, pretnji, zloupotrebe moći, ali i stanja poput nesvesti, opijenosti ili bolesti.
Poseban akcenat stavlja se i na psihološke reakcije žrtava, poput "zamrzavanja", koje često otežavaju dokazivanje nasilja, a do sada su bile zanemarivane u pravnoj praksi.
Pored zakonskih promena, Parlament insistira i na konkretnim merama podrške.
Cilj je sistem u kojem žrtve imaju brz pristup medicinskoj i psihološkoj pomoći, pravnoj zaštiti, ali i sigurnim mestima poput kriznih centara dostupnih 24 sata dnevno. U fokusu je pristup koji stavlja žrtvu na prvo mesto, uz razumevanje različitih društvenih i ličnih okolnosti.
Veliki deo predloga odnosi se i na prevenciju.
Traži se obavezna obuka za policiju, sudije i zdravstvene radnike, ali i uvođenje edukacije o odnosima, pristanku i ličnim granicama širom EU. Planirane su i kampanje koje bi razbijale mitove o silovanju i suzbijale štetan sadržaj na internetu.
Evropa više ne može da ignoriše razlike u zaštiti žena
Izvestioci u Parlamentu poručuju da Evropa više ne može da ignoriše razlike u zaštiti žena među državama članicama.
Podsećaju da je svaka treća žena u EU doživela neki oblik nasilja, dok je svaka dvadeseta bila žrtva silovanja. Sve više zemalja već uvodi zakone zasnovane na pristanku, a pritisak da se isti standard primeni na nivou cele Unije sve je jači.
Kako ističu poslanici, cilj nije samo promena zakona, već promena društvenog pristupa, u kojem će granice i dostojanstvo svake osobe biti jasno zaštićeni.
Izveštaj je usvojen sa 447 glasova za, 160 protiv i 43 uzdržana, što pokazuje široku političku podršku ovom pristupu.
(M.A./EUpravo zato/europa.eu)
