Bolesti koje prenose komarci sve se brže šire Evropom. Raste broj slučajeva čikungunje, denga groznice i virusa Zapadnog Nila, zbog čega zdravstveni stručnjaci ponovo upozoravaju na potrebu za hitnim merama.
U utorak (22. jul) je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila da oko 5,6 milijardi ljudi u 119 zemalja živi na područjima gde postoji rizik od čikungunje, virusa koji izaziva groznicu, osip i jake bolove u zglobovima.
Samo Francuska je od maja zabeležila 800 uvezenih slučajeva, uglavnom povezanih sa komarcima vrste Aedes, među kojima je i "tigrasti komarac", poreklom iz oblasti Indijskog okeana.
SZO poziva na "hitnu akciju kako se istorija ne bi ponovila", izjavio je jedan od zvaničnika te organizacije, podsetivši na epidemiju čikungunje iz 2005. godine na malim ostrvima.
U novije vreme, Francuska i Italija beležeslučajeve kod pacijenata koji nisu putovali u rizične regione. U međuvremenu, evropska agencija ECDC objavljuje sedmične izveštaje o čikungunji, denga groznici i virusu Zika.
Međutim, dijagnostikovanje ovih bolesti u Evropi može kasniti, jer je reč o tropskim bolestima koje su i dalje retke, a lekari nemaju dovoljno iskustva s njima.
Prvi lokalno preneti slučaj čikungunje u Evropi zabeležen je u Italiji 2007, dok je broj obolelih od denge naglo porastao u Hrvatskoj 2010.
Klimatske primene im pogoduju
U međuvremenu, više temperature i klimatske promene stvaraju povoljnije uslove za preživljavanje i širenje komaraca i krpelja širom EU.
Studija objavljena u časopisu The Lancet u maju pokazala je da su klimatski uslovi u Evropi sve pogodniji za širenje tigrastog komarca.
"Zbog toga verujem da bi svaki lekar trebalo da podrži mere zaštite klime", rekao je nemački poslanik u Evropskom parlamentu Peter Lize, član Evropske narodne partije (EPP).
Lize, koji sedi u odboru za zdravlje EP-a, ukazao je i na porast zdravstvenih problema povezanih s vrućinama, uključujući i bolesti koje prenose komarci.
Malo terapija, a rizik raste
U ovom trenutku, u Evropi su odobrene samo dve vakcine protiv čikungunje. Pošto se ova bolest uglavnom vezuje za zemlje sa nižim i srednjim prihodima, vakcine još nisu široko dostupne na globalnom nivou.
Jedna od njih, Ixchiq, privremeno je povučena sa tržišta EU dok Evropska agencija za lekove (EMA) nije završila procenu bezbednosti za starije od 65 godina (zabrana je sada ukinuta). Francuska je, takođe, obustavila upotrebu te vakcine u aprilu, nakon tri hospitalizacije i jednog smrtnog slučaja tokom kampanje vakcinacije u La Reunijonu i Majotu.
"Ne postoji specifična terapija za čikungunju, pa ljudi moraju da se štite od ujeda komaraca", rekla je u utorak doktorka Diana Rohas Alvarez iz SZO-a.
Savetodavno telo SZO-a i spoljni eksperti za vakcine okupiće se narednih nedelja kako bi razmotrili dalja preporučena rešenja.
(Eupravo zato/Euractiv)
