Pandemija kovid-19 je Evropsku uniju zatekla nespremnu i promenila zdravstvene sisteme u Evropi i širom sveta. Takođe je jasno ukazala da lokalni zdravstveni rizici, poput izbijanja zaraznih bolesti, mogu vrlo brzo da postanu problem čitavog sveta.
U novom izveštaju o spremnosti EU zemalja da se suoče sa javnozdravstvenom krizom, procenjivao se niz stvari. Uključena je bila procena spremnosti na krizne situacije, usklađenost sa međunarodnim zdravstvenim standardima, stope vakcinacije među starijim ljudima, poverenje javnosti u vlade i spremnost sistema da se izbore sa otpornošću na antimikrobne lekove (AMR).
Na primer, 2023. godine je 78 odsto zemalja EU reklo da ispunjava međunarodne zdravstvene propise Svetske zdravstvene organizacije. Taj procenat se gotovo nije promenio od 2020. godine, kada je za 75 odsto zemalja procenjeno da ispunjava standarde.
Skandinavske zemlje su bile najusklađenije sa ovim standardima, zatim Francuska, Litvanija i Nemačka.
Rumunija, Grčka i Slovačka najmanje su poštovale međunarodne standarde, dok su Poljska, Češka i Malta zabeležile najveća poboljšanja između 2020. i 2023. godine.
Zemlje EU generalno dobro napreduju kada su u pitanju nadzor nad bolestima, laboratorijski kapaciteti i ljudski resursi, navodi se u izveštaju, ali još uvek postoje praznine u javnim porukama i spremnosti za radijacijske ili hemijske vanredne situacije i nesreće koje podrazumevaju terorističke akte.
AMR pripravnost
AMR, koji se javlja kada bakterije ili patogeni evoluiraju do tačke u kojoj antibiotski lekovi postaju neefikasni, pogoršava se prekomernom upotrebom antibiotika i lošom kontrolom infekcija u bolnicama.
AMR je tako ključna pretnja po javno zdravljesa kojom se suočavaju Evropa i svet, sa oko 800.000 infekcija otpornih na antibiotike i 35.000 smrtnih slučajeva u EU svake godine.
Evropske zemlje generalno imaju dobre rezultate kada je u pitanju spremnost za AMR, navodi se u izveštaju, ali postoji prostor za poboljšanje u dijagnostičkom testiranju i praćenju AMR.
Korišćenje antibiotika u Evropi
Takođe postoje razlike u upotrebi antibiotika i rezistenciji.
Širom EU od 2022. do 2023. godine naučnici su otkrili da je 32 odsto testiranih uzoraka bakterija otporno na glavne antibiotike. Ta stopa je premašila 50 odsto u Rumuniji, Grčkoj, Kipru i Bugarskoj.
U međuvremenu, 2022. je uzeto 17 doza antibiotika na svakih 1.000 stanovnika EU, što je 20 odsto više u odnosu na prve dve godine pandemije COVID-19, ali je ukupan pad tokom protekle decenije, navodi se u izveštaju.
Vakcinacije i poverenje
Imunizacija protiv zaraznih bolesti smatra se ključnom preventivnom merom, posebno za ugrožene kategorije stanovništva, kao šti su stariji ili deca.
Tokom pandemije COVID-19, na primer, zemlje EU sa višim nivoom pokrivenosti vakcinom su imale niže stope smrtnih slučajeva.
Dok je većina starijih odraslih osoba dobila vakcinu protiv COVID-19 do kraja 2021. godine, upotreba dopunskih injekcija se kreće širom EU, pokazala je analiza. Vakcinacija protiv gripa je takođe opala od njihovog porasta u eri pandemije.
Autori izveštaja navode da su ključni izazovi pristup vakcinama i zabrinutost javnosti oko njihove bezbednosti, naglašavajući ulogu poverenja u upravljanju zdravstvenom krizom.
Nedostatak poverenja u vlasti
Nedostatak poverenja može da podstakne ljude da ignorišu smernice koje daju ustanove javnog zdravlja, može da izazove društvena i politička trvenja i tako dovede do lošijih zdravstvenih ishoda, navodi se u izveštaju.
To dalje može da se pretvori u stalan izazov je u zemljama koje tokom zdravstvene krize deluju loše, gube poverenje svojih stanovnika.
U 19 anketiranih zemalja EU, 52 odsto ljudi reklo je da je uvereno da je njihova vlada spremna da se nosi sa velikim vanrednim situacijama, dok je 31 odsto rekao da one za to ne bi bile sposobne.
Najviše poverenja u vlade svojih država imali su Finci, Holanđani i Danci, a najmanje Letonci, Portugalci i Grci.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
