Evropska komisija je predstavila dve strategije kako bi se osigurao kontinuitet snabdevanja osnovnim proizvodima i lekovima u svakom trenutku, posebno u krizama poput prirodnih katastrofa, nestanka struje, pandemija ili sukoba.
Strategija gomilanja zaliha je osmišljena da osigura da su osnovni proizvodi poput hrane, vode, nafte, goriva i lekova dostupni u slučaju krize.
Strategija obezbeđivanja zaliha podrazumeva uspostavljanje mreže EU sa državama članicama radi razmene najboljih praksi, koordinacije zaliha i razvoja zajedničkih preporuka. Ova mreža bi trebalo da bude u stanju da identifikuje praznine i spreči dupliranje deljenjem informacija i jačanjem saradnje između država članica i sa institucijama EU.
Mreža bi takođe trebalo da obezbedi poboljšani transport i drugu logistiku za brz odgovor na krize.
Strategija medicinskih kontramera trebalo bi da pomogne u suočavanju sa sve većim brojem bolesti, rastućom antimikrobnom rezistencijom, pogoršanjem biodiverziteta, ekosistema i geopolitičkim izazovima.
Strategija obuhvata unapređenje vakcina protiv gripa sledeće generacije, novih antibiotika za antimikrobnu rezistenciju, antivirusnih lekova za vektorske bolesti i poboljšanje pristupa kontramerama za hemijske, biološke, radiološke i nuklearne pretnje.
Nova strategija se oslanja na četiri osnovna stuba:
- Nadzor i obaveštavanje – formiraće se zajednička lista prioritetnih medicinskih protivmera, a važnu ulogu imaće i monitoring otpadnih voda kao alat za rano otkrivanje zaraza.
- Podsticanje inovacija i proizvodnje – pokreće se Akcelerator medicinskih protivmera, a ulaže se i u istraživanja bazirana na veštačkoj inteligenciji. Biće formirani centri za razvoj terapija i dijagnostike, kao i fleksibilni proizvodni kapaciteti kroz partnerstva poput RAMP-UP inicijative.
- Dostupnost i brzo raspoređivanje – unapređuju se sistemi skladištenja i rezervi, definišu se jasne smernice za krizne nabavke, i osiguravaju kapaciteti koji se mogu brzo aktivirati, uključujući i mobilne laboratorije spremne za upotrebu.
- Koordinacija i pripravnost – jača se saradnja između država članica, javnog i privatnog sektora, ali i između civilnih i vojnih struktura. Poseban akcenat stavlja se na otpornost zdravstvenih sistema i sposobnost građana da odgovore na krizne situacije.
Evropska komisija poručuje da je cilj da Evropa bude zdravija, bezbednija i spremnija. Strategija medicinskih protivmera trebalo bi da omogući EU da ne čeka sledeću krizu nespremna, već da reaguje – brzo, koordinisano i odlučno. Kako poručuju iz Komisije: "Kada nova kriza dođe, a doći će, Evropa će biti spremna da zaštiti svoje građane".
(EUpravo zato)
