Jedan od najrasprostranjenijih virusa na svetu značajno povećava rizik od razvoja raka, pokazuje novo istraživanje Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Epstein-Barov virus (EBV), kojim je tokom života zaražena većina ljudi, lako se prenosi putem pljuvačke i drugih telesnih tečnosti. Iako obično ne izaziva simptome, može izazvati infektivnu mononukleozu, poznatu i kao "bolest poljupca".
Do sada je već bilo poznato da EBV, koji nakon infekcije ostaje u organizmu doživotno, može uzrokovati određene vrste raka, poput limfoma i retkog oblika karcinoma grla. Međutim, podaci o širem spektru zdravstvenih rizika do sada su bili ograničeni.
Novo istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu Nature Communications, otkrilo je da ovaj virus može povećati rizik od razvoja i drugih vrsta karcinoma, godinama pre nego što se bolest dijagnostikuje.
Naučnici su pratili gotovo 74.000 ljudi u južnoj Kini tokom osam do deset godina i registrovali 1.990 slučajeva raka.
Takođe su analizirali prisustvo EBV antitela, proteina koji ostaju u telu nakon infekcije i služe kao pokazatelj da je osoba bila zaražena virusom.
Prema rezultatima, osobe koje su imale EBV antitela imale su oko pet puta veće šanse da obole od raka u odnosu na one bez tih antitela. Rizik je bio proporcionalan, što je nivo antitela bio viši, to je verovatnoća razvoja raka bila veća.
Otkriće će pomoći naučnicima da bolje razumeju vezu između infekcije EBV-om i rizika od različitih vrsta raka, rekao je dr Zisis Kozlakidis, jedan od koautora studije i šef laboratorijskih usluga u Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC) pri SZO.
Najveći rizik zabeležen je za nazofaringealni karcinom -redak oblik raka koji zahvata gornji deo ždrela, između nosa i usta. Osobe zaražene EBV-om imale su čak 26 puta veću verovatnoću da obole od ove vrste raka u poređenju sa onima koji nisu bili zaraženi.
Takođe je ustanovljena veza između EBV antitela i povećanog rizika od raka pluća, jetre i limfoma, grupa malignih bolesti koje pogađaju krv i limfni sistem.
Iako postoje ograničenja studije, poput toga da rezultati možda ne važe za sve demografske grupe ili da faktori poput pušenja mogu uticati na nalaze, istraživači smatraju da su rezultati važan korak ka boljem razumevanju uloge virusa u nastanku raka.
Većina ljudi koji su preležali mononukleozu neće razviti rak zbog EBV-a, ali virus može izazvati genetske promene u ćelijama koje ih čine podložnijim malignim transformacijama.
Zdravstveni stručnjaci ističu da je važno da ljudi budu svesni potencijalnog rizika, kako bi mogli da obrate pažnju na rane simptome karcinoma koji bi mogli biti povezani sa ovim virusom.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
