Finska već nekoliko godina zaredom spada u najsrećnije zemlje na svetu, ali ima još nekoliko evropskih država koje se penju na toj listi, pogotovo kada je reč o kvalitetu života mladih.
Svetski izveštaj o sreći je u martu ove godine potvrdio da su Finska, Danska, Island i Švedska na vrhu, ali je malo ko uočio novi iznenađujući trend.
Naime, zemlje Centralne i Istočne Evrope su po sreći nadmašile i neke susede sa zapada.
Prvi put su Češka i Litvanija ušle u top 20, zauzevši 18. i 19. mesto, a Slovenija ih je pratila na 21. poziciji.
Poređenja radi, Nemačka je 24, a Španija trideset i šesta.
Posebno se ističe sreća među mlađim stanovnicima. Zapravo, prema Izveštaju o sreći mladih (koji se odnosio na mlađe od 30 godina), Litvanija je na prvom mestu, Srbija na trećem, Rumunija na osmom, Češka na desetom, a Slovenija na 15. mestu.
Treba istaći da je prema Svetskom izveštaju o sreći, Srbija na prvom mestu kada je reč o promenama (u sreći) od 2006. do 2023. godine. Prate je Bugarska, Letonija, Rumunija itd. Sedamnaest zemalja je povećalo prosečne procene o životu za čitav poen ili više.
"Ima više pristojnih poslova kod kuće tako da mladi ne idu toliko u inostranstvo u potrazi za poslom. Prvi put kada sam otišao u Rumuniju ili Bugarsku, pre desetak godina, pojedina sela su bila puna starih ljudi. Danas se ipak mogu videti različiti uzrasti. Kada više mladih ostane na nekom području, to daje nadu svima", rekao je Tim Lefel, autor knjige "Najjeftinije svetske destinacije" za BBC.
Kako BDP po glavi stanovnika raste, mnogi meštani centralnih i istočnih delova Evrope se osećaju da imaju iste šanse za sreću - što je važan pokazatelj životnog blagostanja. Nejednakost u kvalitetu života je imala veći uticaj na sveukupnu sreću nego nejednakost u primanjima, ističe se.
Osim ekonomskog rasta, ove države ulažu i u infrastrukturu, imaju bujnu kulturnu scenu i diče se prirodnim lepotama.
Šta je tako posebno u Litvaniji?
Litvanija je zabeležila poboljšanja u kvalitetu života proteklih decenija.
"Većina ljudi, naročito mlađe generacije, osećaju se zaista srećno. Uprkos ratu u Ukrajini i stalnom širenju panike da bi sukob mogao da se proširi na baltičke zemlje, može se reći da Litvanci uživaju u životu kao nikada ranije", rekla je Jurga Rubinovaite koja vodi i blog o putovanjima.
Ona smatra da su se stvari promenile kada je Litvanija stekla nezavisnost od SSSR-a čime su stekli veće slobode u studiranju, radu i putovanjima.
Pomenula je i trudnička i porodiljska odsustva koja spadaju među najduže u svetu (do 126 plaćenih dana za majke i 30 dana za očeve) kao i velike porodične mreže koje se staraju o deci.
Litvanija ima i bogatu kulturnu scenu poput Festivala pesme koji je svrstan na Uneskovu listu svetske baštine, a ove godine puni 100 godina.
Litvanci uživaju i u aktivnostima na otvorenom i koriste svaku priliku da pobegnu iz grada i posete šume, jezera i morsku obalu.
(N.P/EUpravo Zato/BBC)
