U Srbiji oko 2.000 ljudi čeka donora i poziv za transplantaciju organa. Među njima ima i desetina dece. Ti ljudi nisu puka statistika.Oni su nečiji roditelji, deca, braće, sestre, prijatelji, a od jednog jedinog poziva, onog najvažnijeg, zavisi njihov život.
Tim rečima Hemofarm Fondacija poziva građane Srbije da se pridruže akciji doniranja organa pod nazivom "Najvažniji poziv u životu". Ovim povodom napravili su nedavno i performans na Trgu republike u Beogradu, gde su, simbolično, instalirali 2.000 peščanih satova koji predstavljaju 2.000 pacijenata, među kojima je 40 dece, koji se nalaze na listi za transplantaicju u Srbiji. Ovaj performans je nosio poruku da vremena više nema i da je potrebno stvoriti društvo odgovornih i solidarnih ljudi koji prihvataju donorstvo organa kao najhumaniji čin.
S tim u vezi, valja podsetiti na nekoliko važnih i poražavajućih brojki kada je u pitanju doniranje organa u Srbiji.
Uz saglasnost 6 donora, u Srbiji je od početka 2024. do sada godine obavljeno samo 19 transplantacija, što je manji broj u odnosu na prethodnu godinu. Petnaest porodica odbilo je da donira organe svojih najbližih koji su doživeli moždanu smrt.
"Put do cilja je još dug - za nestajanje liste čekanja na transplantaciju organa u Srbiji potrebno je najmanje deset donora na milion stanovnika. Borba za svaki život traje, a u njoj svi imamo 20 puta veću šansu da nam zatreba organ, nego da budemo donor", piše Hemofarm.
Kakva je situacija u Evropi?
Koliko god situacija bila bolja u pojedinim zemljama Evrope, činjenica je da, nažalost, nikada nije dovoljno donora organa. Ali neke zemlje Evrope se ističu kao pozitivni primeri.
Prema tekstu iz prošle godine, u 2021. u EU je bilo 15.684 transplantacije bubrega, 6.483 transplantacije jetre, 2.026 transplantacija srca i 1.711 transplantacija pluća, prema podacima Evropske komisije.
Iako se radi o ukupno oko 26.000 transplantacija, na listi čekanja je u tom momentu bio duplo veći broj pacijenata (52.000), pošto potražnja za dostupnim organima daleko nadmašuje ponudu, pisao je Euractiv.
Iako su organi koji su najpotrebniji u Evropi, ali i Srbiji, jetra, srce, pluća – najveći problem je u nedostatku donora bubrega. Krajem 2021. na transplantaciju bubrega čekalo je skoro 10.000 pacijenata iz Austrije, Belgije, Hrvatske, Nemačke, Mađarske, Luksemburga, Holandije i Slovenije, pokazivali su podaci Eurotransplanta. Međutim, manje od 3.000 bubrega je presađeno te godine širom pomenutih zemalja.
Međutim, Evropskoj uniji je nešto lakše u čitavom tom procesu zbog međudržavne saradnje koja, iako nije na zadovoljavajućem nivou, i dalje postoji između nekih članica. To i dalje ne znači da svaka država ne treba da bude samoj sebi dovoljna kada je tema doniranja organa u pitanju.
Španija: EU i svetski lider
Što se tiče pristupa transplantacijama, Španija se ističe kao izuzetak, sa trenutno vodećim svetskim i evropskim brojkama kada je u pitanju transplantacija.
U Španiji je 2020. godine bilo oko 37 donora organa na milion stanovnika. Poređenja radi, u 2019. ova cifra je bila 11 donatora na milion stanovnika za Nemačku, 25 za Italiju i manje od 30 za Francusku, navodi Esanum, društvena mreža za lekare i naučnike.
Jedan od razloga za ovaj uspeh je i broj lekara obučenih i osposobljenih za realizaciju transplantacija.
Ukupno, Španija ima skoro 200 medicinskih centara u kojima je dostupna donacija organa. Ali postoji širok spektar dispariteta između različitih regiona zemlje, kao što je slučaj u drugim državama članicama – a neki regioni imaju samo manje centre.
Kao takva, Španija je takođe razvila mobilne timove lekara kako bi omogućila donacije u svim manjim centrima širom zemlje. Mobilni timovi su smanjili listu čekanja sa šest meseci u 2016. na otprilike tri meseca u 2023. godini.
(EUpravo zato)
