Prema zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja Bugarske, prijavljeno je 446 zaraženih, od čega su većina deca. Upravo ovo je podsetnik da virus nije nestao, već koristi svaku priliku kada obuhvat imunizacijom opadne.
Iako se često smatraju dečjom bolešću, morbile mogu da izazovu ozbiljne komplikacije kod male dece, trudnica i osoba oslabljenog imuniteta. Ono što posebno govori u prilog činjenici da u pitanju nije bezazlena bolest jeste podatak da je tokom 2024. godine, više od polovine zaraženih pacijenata na tlu Evrope hospitalizovano.
Šta su zapravo morbile?
Poznate i kao male boginje, morbile su virusna bolest koju izaziva patogen iz roda Morbillivirus. Reč je o jednoj od najzaraznijih bolesti poznatih medicini, a dovoljno je da zaražena osoba boravi u prostoriji nakon čega virus opstaje u vazduhu i do dva sata nakon njenog izlaska iz iste.
Ako nevakcinisana osoba u tom vremenskom intervalu dođe u kontakt sa virusom, postoji veoma velika verovatnoća da će se zaraziti. Uzorok tome delimično krije se i u činjenici da se male boginje prenose kapljičnim putem: kašljanjem, kijanjem, govorom ili bliskim kontaktom sa obolelom osobom.
Do prvih simptoma već za nedelju dana
Prvi simptomi obično se javljaju između sedmog i četrnaestog dana nakon izlaganja virusu. Bolest najčešće počinje sa visokom temperaturom, kašljem, curenjem nosa, crvenim i suznim očima i malaksalošću.
Nekoliko dana kasnije pojavljuju se i karakteristične bele tačkice u usnoj duplji, poznate kao Koplikove mrlje, a zatim i osip koji se prvo javlja na licu i iza ušiju, pa se postepeno širi preko vrata, trupa, ruku i nogu. Osip obično traje nekoliko dana, nakon čega polako bledi.
Međutim, iako osip nakon nekoliko dana počinje polako da bledi i većina zdravih osoba prođe bez komplikacija i trajnih posledica, morbile nisu bezazlena infekcija.
Ukoliko je imunitet neke osobe komprovitovan, infekcija može da dovede do upale srednjeg uha, teške upale pluća, dijareje i samim tim i dehidratacije, upale mozga poznate i kao encefalitis, trajnih neuroloških oštećenja, a u najtežim slučajevima, čak i smrt.
Jedan takav slučaj je bila trogodišnja devojčica iz Kragujevca, koja je 2018. godine preminula od morbila, kojim se zarazila u bolnici dok je čekala da primi terapiju za autoimunu bolest od koje je bolovala. Ona zbog svog zdravstvenog stanja nije mogla da primi vakcinu kada je kalendarom to i predviđeno.
Zašto se bolest ponovo širi evropskim kontinentom?
Stručnjaci smatraju da je glavni razlog pad obuhvata vakcinacijom. Da bi se sprečilo širenje morbila, najmanje 95 odsto populacije treba da bude vakcinisano sa dve doze MMR vakcine.
Kada taj procenat opadne, virus lako pronalazi put do osoba koje nisu zaštićene i dovodi do situacija kao što je ona trenutno u Bugarskoj.
Faktori koje takođe treba uzeti u obzir su i intenzivna međunarodna putovanja, migracije stanovništva i prekidi redovne imunizacije tokom pandemije kovidom.
Situacija u komšiluku predstavlja upozorenje i za druge zemlje regiona jer virus ne zna za pravilo pasoške kontrole i granica koje fizički razdvajaju teritorije država.
S tim u vezi, ne treba zaboraviti da je u Srbiji tokom 2017. i 2018. godine, prema rezultatima koje je objavio Batut registrovano preko 3000 obolelih, od čega 15 smrtnih slučajeva. Poslednjih godina, beleženi su samo pojedinačni slučajevi.
Da li postoji lek?
Ne postoji specifičan antivirusni lek koji leči morbile. Terapija se uglavnom svodi na ublažavanje simptoma, poput snižavanje temperature, unos dovoljno tečnosti i lečenje eventualnih komplikacija.
Najefikasnija zaštita je vakcina. Tačnije MMR kombinovana živa vakcina, koja štiti od morbila, zauški i rubeola. Prema kalendaru imunizacije u Srbiji, prva doza se daje u ranom detinjstvu, a druga pred polazak u školu i ona omogućava dugotrajnu zaštitu kod gotovo svih vakcinisanih osoba.
Brojna naučna istraživanja sprovedena tokom više decenija pokazala su da MMR vakcina ne izaziva autizam niti druge bolesti sa kojima se često neopravdano dovodi u vezu. Upravo zahvaljujući vakcinaciji, milioni života spaseni su širom sveta, a broj obolelih značajno je smanjen sve dok nije došlo do pada obuhvata imunizacijom.
Povratak morbila u Evropu pokazuje koliko brzo ova bolest može da postane deo naše svakodnevnice kada kolektivni imunitet oslabi. Zbog njihove izuzetne zaraznosti, stručnjaci ističu da je pravovremena vakcinacija i dalje najvažniji način zaštite pojedinca, ali i čitave zajednice.
