Međutim, mnogi umesto da lagano sklapaju kapke, prevrću se u krevetu. Nesanica, neprijatelj mnogih - ne bira ni pol, ni starosnu dob, već se prikrade kada najmanje očekujemo.
Ako tome dodamo da pored sebe imamo i partnera kog muči isti problem i koji se prevrće i povlači prekrivač, dok se koncentrišemo da smirimo svoje misli, problem postaje duplo teži. Ovih dana, na društvenim mrežama se pojavilo navodno rešenje - "skandinavski metod spavanja".
Članak sa sajta The Conversation, istražuje upravo ovu metodu poznatu i kao "Skandinavski san", koja je postala popularna kao prirodni način poboljšanja kvaliteta sna.
Šta je skandinavski metod spavanja?
U pitanju nije metoda sa mnogo studija iza sebe, ali navodno obećava bolji san kada su parovi u pitanju - i podrazumeva da oni ne spavaju u istom krevetu ili makar da dele isti prekrivač tokom noći.
Zamislte: umesto jednog velikog prekrivača, dva zasebna. Jedan tanak i prozračan, za onoga ko ne voli da mu je toplo tokom noći, i drugi, težak i vunen, za onoga ko najviše voli da je ušuškan toplinom i mekoćom. U toj razdvojenosti možda leži paradoks, jer nema više neželjenih borbi oko toga ko se pokrio, a ko otkrio, ko je povukao ćošak previše, a ko je ostao van mikrokosmosa zajedništva dok ostatak sveta tone u san.
Stručnjaci za san prof Fatima Jakut, Danijela Vilson i Nisrin Auira sa Univerziteta sa Sanšajn Koust, tvrde da upravo smanjenje broja sitnih, ali čestih buđenja dovode do dubljih faza sna. Svaki put kada partner malo povuče pokrivač ili se okrene, može izazvati mikro-buđenje koje ostavlja trag na kvalitet istog.
Sa dva pokrivača, ta sabotaža se svodi na minimum. Mozak dobija više vremena da uđe u duboke i REM faze sna.
Koji još faktori utiču na dobar san?
Skandinavci takođe, preporučuju da spavaća soba bude što tamnija i hladnija, jer to pomaže u regulaciji unutrašnje telesne temperature koja je ključna za dobar san. Niža temperatura može pomoći telu da uđe u fazu dubokog sna.
Bitna je i rutina spavanja, a redovno usklađivanje vremena kada idete na spavanje i kad se budite je ključno. Doslednost pomaže telu da se "sinhronizuje" sa prirodnim cirkadijanskim ritmovima, odnosno 24-časovnim ciklusima spavanja i buđenja.
Ukoliko dodate i aktivnosti koje smanjuju stres pred spavanje, poput meditacije, čitanja knjiga, ili lagane muzike, šanse da zaspite brzo i duboko su još veće.
Iako postoje naučna istraživanja koja podržavaju mnoge aspekte ove metode, važno je napomenuti da se reakcije na promene u okruženju za spavanje mogu razlikovati među pojedincima. Neki ljudi možda neće primetiti velike promene u kvalitetu sna čak i nakon primene ovih strategija.
U svakom slučaju, kao i kod svakog pristupa poboljšanju zdravlja, najbolje je testirati šta funkcioniše za vas, jer faktori poput stresa, mentalnog zdravlja, i genetske predispozicije igraju značajnu ulogu u spavanju.
Izvor: The Conversation
