Izuzetak nije ni Srbija, u kojoj se poslednjih godina sve više govori na temu mentalnog zdravlja. Statistike pokazuju porast broja osoba koje se suočavaju s različitim mentalnim poremećajima, dok zdravstveni sistem nastoji da odgovori na te potrebe - najpre kroz preventivne programe, a zatim i kroz unapređenje celokupnog sistema podrške.
Program o zaštiti mentalnog zdravlja za period 2019 - 2026., koji je donela Vlada Republike Srbije sa ciljem da unapredi prevenciju, ranu identifikaciju problema i unapredi saradnju među različitim sektorima je samo jedan u nizu programa koji je pokrenut, zajedno sa mnogim drugim nevladinim organizacijama.
Prema dostupnim podacima u Srbiji je tokom 2024. godine registrovano 703 slučaja samoubistava, a depresija i anksiozni poremećaji su među najčešćim razlozima za posetu psihijatriji. Svaki peti adolescent pokazuje znake depresivnosti, dok veliki broj građana nikada ne zatraži stručnu pomoć.
Kako to deluje u praksi objasnio nam je volonter Centra Srce, Žarko Vojnić.
Centar Srce iz Novog Sada već više od trideset godina pruža emotivnu podršku ljudima u krizi, sa jasnim ciljem - prevencijom suicida. U razgovoru za naš portal, volonter Centra objašnjava da su svakodnevno dostupni za sve kojima je potreban razgovor, 365 dana u godini, od 14 do 23 časa, dok je petkom i subotom organizovana i noćna smena od 23 do 4 časa ujutru. Pomoć se može dobiti putem besplatnog telefona 0800/300-303, e-mail adrese: vanja@centarsrce.org i četa na sajtu www.centarsrce.org.
Ljudi se Centru javljaju stalno, nezavisno od doba dana, a volonteri su u svakom trenutku zauzeti na nekom od tri kanala komunikacije, navodi Vojnić: "Činjenica je da noć nosi sa sobom mrak, tišinu i suočavanje sa samim sobom što nekome prilično teško može da padne ali kroz volontiranje sam shvatio da kada neko iscrpi svoje emotivne kapacitete, njemu podjednako teško počinje dan kao što mu se i završava."
“Naši pozivari su ljudi svih starosnih dobi koji se kraće ili duže suočavaju sa različitim životnim teškoćama i emocijama poput zabrinutosti, straha, nezadovoljnstva, besa, depresivnosti, krivice i mnogim drugim. Tu smo da pružimo podršku svima koji je zatraže - da saslušamo, izgradimo poverenje i pomognemo sagovorniku da sam dođe do zaključaka koji mu mogu biti od pomoći,” objašnjava sagovornik.
Najveći porast poziva, kako navodi, događa se kada se dese kolektivne traume kao što je bio slučaj pada nadstrešnice u Novom Sadu, zatim period korone, ubistva u školi "Vladislav Ribnikar" kao i u Duboni i Malom Orašju. Tada broj poziva poraste i tri do četiri puta, jer ti događaji uznemire celo društvo - a ljudi su se javljali sa osećajem nesigurnosti, tuge, zabrinutosti, straha i drugim teškim osećanjima.
"To je bio period kada je bilo jako važno da pričamo jedni sa drugima, a ne da potiskujemo čitav spektar emocija kojima smo bili preplavljeni. Moram da naglasim da sam u tom periodu bio ponosan na sve volontere koji su, iako napregnuti do krajnjih granica, maksimalno predano, fokusirano i organizovano usmerili svoju energiju kako bi odgovorili svima koji su zatražili pomoć", zaključuje Vojnić.
Podrška počinje razgovorom
Jedna od poruka Centra je da "podrška počinje razgovorom". U praksi, sagovornik kaže da je ključno o problemima govoriti otvoreno, bez ustezanja i iskreno: "Važno nam je da sa njima izgradimo poverenje kako bi osetili sigurnost i slobodu da pričaju o emocijama koje ih tište, uznemiravaju i koje ponekada postaju neizdržive. U takvom sigurnom prostoru, nastaje odnos gde dajemo do znanja sagovorniku da su nam važna njegova osećanja, da nije sam i da ga nećemo osuđivati, a to je baš ono što ljudima često nedostaje, da ih neko samo sasluša, da im se ne meša u izbore, ne savetuje ih i ne kritikuje."
Za volontere Centra reč "Kako si?" nije obično pitanje. Ono predstavlja iniciranje komunikacije, zainteresovanost za drugu stranu kao i nameru za slušanjem. A drugoj strani predstavalja mogućnost da zaista na tren zastane i razmisli o svojim trenutnim emocijama i podeli ih, što daje prostor za razmenu i izgradnju odnosa.
"Nažalost na ovim prostorima nismo navikli da se mnogo "otkrivamo" i podelimo svoje emocije već tom pitanju prilazimo vrlo racionalno. Ali, drago mi je što postoji prilika da i o tome pričamo, i postepeno se oslobodimo davno stečenih navika i više okrenemo razumevanju sebi i drugih", objašnjava Vojnić.
Aktivno slušanje je takođe važno jer predstavlja temelj komunikacije i međusobnog razumevanja. Sagovornik smatra da to podrazumeva emotivno uključivanje koje podrazumeva empatiju, ali i čitanje neverbalnih signala i neizgovorenih rečenica, potvrdu da smo razumeli sagovornika, kao i pružanje povratnih informacija, krajnji rezultat je stvaranje prostora za razvoj odnosa.
"Nažalost kada se osvrnemo oko sebe, možemo se uveriti koliko površnih odnosa ima. Zbog toga svima predlažem da malo više čuju i razumeju, a malo manje kažu i savetuju."
U Srbiji, još uvek postoji stigma kada je reč o traženju pomoći usled psihičkih poteškoća. Mnogi veruju da je slabost tražiti pomoć. Sagovornik, međutim, želi da skrene pažnju da o teškim osećanjima i mislima možemo otvoreno da razgovaramo, jer razgovor može spasiti život: "Treba da shvatimo, da biti u krizi nije sramota. To ne znači da je neko slab i neuspešan nego samo znači da je ljudsko biće. Otvoreni razgovor o svemu tome, nije samo odraz lične hrabrosti, već ujedno i korak ka izgradnji saosećajnijeg društva."
Kako su pozivi anonimni, a poverljivost predstavlja temelj rada Centra SRCE, volonteri ne smeju da otkrivaju konkretne podatke o njima. Vojnić objašnjava da svakako ne može da zaboravi razgovore koji započinju sa suicidalnim mislima, osećanjima neprihvaćenosti i izgubljenosti, a završe se sa dubokom zahvalnošću i osmehom, za njega ti trenuci imaju tihu snagu i podsećaju ga zašto volontira.
Poruka za kraj
Sagovornik za kraj navodi da se u Centru Srce trude da pozivarima koji imaju suicidalne misli ili nameru da sebi oduzmu život priđu tako što će im dati do znanja da nisu sami i da im je stalo do njih, tu su da ih saslušaju o svemu onome što je za njih bitno, što ih tišti i što im ne da mira.
"Dajemo im punu pažnju i prostor za razgovor, ne osuđujemo ih niti im govorimo šta treba da rade. A to vrlo često bude upravo ono što je njima nedostajalo ili nikada nisu imali, taj osećaj da su nekome bitni i da neko želi da ih sasluša", zaključuje Vojnić iz Centra Srce.
Centar Srce učestvovaće na Festivalu mentalnog zdravlja, gde će 11. oktobra biti deo okruglog stola "Pravo na život, pravo na izbor", a 16. oktobra organizuje tribinu "Slušamo srcem" u Kulturnoj stanici Eđšeg, od 18 do 19.30 časova. Iz organizacije navode da su pozvani svi koji žele da ih upoznaju - da dođu, razgovaraju i čuju kako izgleda podrška koja počinje slušanjem.
