Nova istraživanja pokazuju da se mladi u Evropskoj uniji suočavaju sa znatno većim problemima u vezi sa mentalnim zdravljem u poređenju s drugim starosnim grupama.
Akademski i finansijski pritisci, kao i sve izraženiji osećaj usamljenosti i izolacije, značajno utiču na njihovu psihičku stabilnost.
Pre tri godine, jedno istraživanje je pokazalo da čak 40% studenata u visokom obrazovanju u EU ima poteškoće sa mentalnim zdravljem, a da svaki peti boluje od ozbiljnog psihičkog poremećaja.
Najnoviji izveštaj nevladine organizacije Nightline France, zasnovan na anketi među 15.000 ispitanika iz Nemačke, Francuske, Irske, Austrije i Ujedinjenog Kraljevstva, ukazuje da se situacija dodatno pogoršala.
Autori izveštaja navode da su uzroci sve lošijeg stanja pritisak zbog uspeha na fakultetu, finansijske teškoće i sve veći osećaj usamljenosti među mladima.
Depresija i poremećaji pažnje u porastu
Najčešće dijagnostikovani problemi su depresija i anksioznost, koje pogađaju čak 71% ispitanika.
Takođe su zabeleženi sledeći poremećaji:
- ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivnosti): 25%
- Poremećaji ishrane: 20%
- Poremećaji ličnosti: 11%
- Zavisnosti (alkohol, droge, tehnologija): 8%
Izveštaj ističe da većina mentalnih poremećaja u EU nastupa pre 25. godine života, a da se gotovo polovina razvije pre 14. godine.
Nedostatak informacija i ulaganja
Uprkos ozbiljnosti problema, mentalno zdravlje studenata u Evropi i dalje je nedovoljno istraženo i finansijski zapostavljeno, upozoravaju autori.
Navodi se i da postoji osetno manjak konkretnih podataka koji se odnose isključivo na studentsku populaciju, kao i da ne postoji usaglašena definicija mentalnog zdravlja među donosiocima odluka, što može dovesti do neefikasnih ili čak štetnih politika.
Ekonomske posledice zanemarivanja
U zaključku, autori upozoravaju da nedovoljna ulaganja u mentalno zdravlje studenata imaju ozbiljne posledice po celo društvo i ekonomiju.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), širom sveta se gubi oko 12 milijardi radnih dana godišnje zbog depresije i anksioznosti, što globalno privredu košta oko 1 trilion evra godišnje u vidu izgubljene produktivnosti.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
