Holandska kompanija Mosa Meat podnela je zahtev za prodaju svoje laboratorijski uzgojene goveđe masti u Evropskoj uniji, tvrdeći da bi to moglo značajno da unapredi ukus biljnih proizvoda i da privuče ljubitelje mesa.
Laboratorijski uzgojeno meso – poznato i kao kultivisano ili meso na bazi ćelija – proizvodi se iz pravih životinjskih ćelija koje se razvijaju u hranljivom okruženju. Te ćelije rastu u mišiće, salo i vezivno tkivo, replicirajući sastav tradicionalnog mesa.
Generalni direktor kompanije Mosa Meat, Marten Boš, razume izazov pronalaženja zadovoljavajućeg biljnog burgera.
"Oni su u redu, ali nisu pravi – fali mast", rekao je za Euraktiv.
Profesor Mark Post, jedan od osnivača kompanije, predstavio je prvi burger od laboratorijskog mesa na konferenciji za štampu u Londonu 2013. godine. Tada je cena bila čak 254.000 evra.
Više od decenije kasnije, Boš kaže da kompanija nije odustala od ambicije da komercijalizuje burger koji nije uzgajan na nekoj farmi, ali još nije stigla do tog cilja. Dok je ta vizija još uvek daleka, kompanija vidi prodaju pojedinačnih sastojaka kao obećavajući i praktičan korak napred. Laboratorijski uzgojena mast može se proizvoditi po prihvatljivoj ceni.
Nadaju se da će ovaj sastojak učiniti biljne opcije privlačnijim, čak i za skeptike. Pre nego što se proizvod plasira na tržište, Evropska komisija i Agencija za bezbednost hrane EU (EFSA) proceniće zahtev kompanije Mosa Meat prema regulativi za novu hranu, što će trajati oko 18 meseci.
"Nismo neprijatelji"
Zahtev Mosa Meat je tek drugi pokušaj uvođenja kultivisanog mesa u EU. Prošle godine, jedna francuska kompanija podnela je zahtev za prodaju proizvoda poput guščije džigerice, bez prisilnog hranjenja gusaka.
Očekivano, poljoprivrednici i neki političari su se usprotivili. Nakon tog zahteva, proizvođači stoke u EU osudili su inicijativu, ističući da će ubrzo uslediti novi zahtevi za kultivisano meso. Još ranije, ministri iz Francuske, Italije i Austrije pozvali su na strože propise za laboratorijski uzgojenu hranu.
Boš, međutim, nastoji da ublaži ove zabrinutosti, rekavši da proizvodi iz laboratorija nisu namenjeni potiskivanju farmera sa tržišta i da ima mesta za sve.
"U nekim zemljama politički je motivisano da nas predstave kao neprijatelje", rekao je, odbacujući pretnju evropskoj "tradicionalnoj kuhinji".
"Trenutno smo na granici onoga što planeta može da podnese", dodao je, naglašavajući da je smanjenje oslanjanja na tradicionalne životinjske proizvode ključno ne samo za borbu protiv klimatskih promena već i za dugoročnu prehrambenu sigurnost.
Manjak investicija
Dok EU razmatra regulativu, proizvodi od laboratorijskog mesa već su odobreni u drugim delovima sveta.
Singapur je 2020. godine bio prvi sa laboratorijskom piletinom – koja sadrži samo tri odsto mesa iz laboratorije, dok je ostatak biljnog porekla – a sada je dostupna u nekoliko restorana. SAD su ubrzo sledile sa sličnim proizvodima, dok je prošle godine Izrael odobrio prvi kultivisani biftek.
Međutim, proizvodnja je i dalje ograničena zbog visokih troškova i nedostatka investicija, koje su presušile 2024. godine.
Mosa Meat je jedna od retkih kompanija koja i dalje privlači značajna sredstva. Godine 2024. kompanija je obezbedila 40 miliona evra za povećanje proizvodnje, smanjenje troškova i pripreme za evropsko tržište. Boš je priznao da interesovanje investitora za kultivisano meso opada, kako se smanjuje entuzijazam za inovacije u hrani iz prethodne decenije.
Ipak, ostaje optimističan.
"Moramo se fokusirati na ono što je važno, ne stvarati ponovo hajp, već pružati konkretne rezultate".
(EUpravo zato/Euractiv)
