Jetra je najveći unutrašnji organ u našem telu, smeštena ispod desnog rebarnog luka, i može težiti i do 1,8 kg. Možda je ne primećujemo dok sve radi savršeno, ali njena uloga je ključna: pomaže varenju hrane, izbacuje otpadne materije i učestvuje u stvaranju faktora zgrušavanja krvi. Kada jetra zakaže, posledice mogu biti ozbiljne.
Bolesti jetre
Hepatitis A, B i C - ovi mali "uljezi" mogu iznenada napasti jetru. Hepatitisom A se možemo zaraziti preko hrane ili vode, dok se B i C prenose putem krvi i telesnih tečnosti. Ako se ne prepoznaju na vreme, mogu postati hronični neprijatelji.
Ponekad naš odbrambeni sistem pretera - umesto da štiti, napada jetru. To su autoimuni hepatitis, primarni bilijarni i primarni sklerozirajući holangitis. Jetra tada postaje meta sopstvenog imunog sistema, koji napada ćelije žučnih kanala, što stvara upalu i ožiljke.
Kod nekih ljudi, genetika igra presudnu ulogu u oboljevanju jetre i u zavisnosti od gena, mogu da imaju hemohromatozu (preopterećenje gvožđem u organizmu), Vilsonovu bolest (nakupljanje bakra u tkivima) ili nedostatak alfa-1 antitripsina (protein koji se proizvodi u jetri).
Međutim, ukoliko ne vodimo računa o svojoj ishrani i životnom stilu, ovo može dovesti do bolesti masne jetre - bilo zbog alkohola ili gojaznosti. Jetra se puni masnoćom i postaje troma, pa funkcioniše slabije. Ako se oštećenja nastave, jetra razvija ožiljke i na kraju cirozu. To je faza kada borba za zdravlje postaje pitanje života i smrti.
Ponekad se u jetri i žučnim kanalima mogu razviti tumori - benigni, poput adenoma, ili zloćudni, kao što su hepatocelularni karcinom (primarni rak jetre) i kolangiokarcinom (rak žučnih kanala).
Ove bolesti predstavljaju ozbiljne zdravstvene pretnje koje često dugo ostaju neprimećene zbog oskudnih ili nespecifičnih simptoma. Kada se napokon otkriju, često su već u poodmakloj fazi.
Zloćudni tumori posebno su agresivni i retko ostavljaju prostora za kompromis. Oni narušavaju funkciju jetre, remete metabolizam, šire se na druge organe, i za sobom ostavljaju devastirajuće posledice. U borbi s njima, rana dijagnoza i pravovremeno lečenje igraju ključnu ulogu, ali čak i tada, ishod je često neizvestan.
Prevencija je ključ
Najbolji način da čuvamo jetru je da preduzmemo mere pre nego što problem nastane. Zato alkohol treba konzumirati umereno ili ga potpuno izbegavati – što za odrasle znači do jednog pića dnevno za žene i do dva za muškarce.
Što se tiče sigurnosti u svakodnevnom životu, redovno koristite kondome, izaberite sigurne salone za tetovaže i pirsing. Generelano, budite oprezni s telesnim tečnostima drugih ljudi, ali i nosite zaštitnu odeću ukoliko rukujete sa hemikalijama ili insekticidima.
Razgovarajte sa lekarom o vakcinama protiv hepatitisa A i B, ukoliko postoji rizik da se zarazite. Uzimajte samo propisane doze lekova i nemojte ih mešati sa alkoholom, a isto tako treba da budete oprezni i sa biljnim dodacima.
Gojaznost i nezdrava ishrana povećavaju rizik od nealkoholne masne bolesti jetre, stoga vodite računa da nezdravu hranu i pića svedete na minimum.
Jetra je tihi heroj koji svakodnevno radi za naše zdravlje. Ako joj posvetimo pažnju kroz zdrav život i preventivne mere, možemo je održati snažnom i sprečiti ozbiljne probleme u budućnosti.
Izvor: Mayo Clinic
