Antisemitski incidenti dramatično su porasli u Nemačkoj i drugim zemljama u trenutku kada Evropa obeležava 80. godišnjicu završetka Drugog svetskog rata.
Prema izveštaju koji je u sredu objavila američka organizacija Antidifamacijska liga (ADL), nasilni antisemitski incidenti povećani su u sedam zemalja sa najvećim jevrejskim zajednicama izvan Izraela.
U tu grupu zemalja, poznatu i kao J7, spadaju Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Sjedinjene Američke Države, Australija i Argentina.
Objavljivanje izveštaja poklapa se sa obeležavanjem 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata. Radna grupa J7, osnovana u julu 2023. godine, upozorava na sve intenzivnije napade na jevrejske zajednice, posebno nakon napada Hamasa na izraelske pogranične oblasti 7. oktobra 2023.
Izveštaj navodi da su napadi na jevrejske škole, sinagoge, poslovne prostore i pojedince značajno porasli, a u nekim kategorijama su se 2023. godine udvostručili u poređenju sa prethodnom godinom.
U Nemačkoj su antisemitski incidenti porasli za 75% u periodu od 2021. do 2023. godine, u Francuskoj za 185%, a u Ujedinjenom Kraljevstvu za 82%.
"Svedočimo normalizaciji antisemitizma u društvima“
Međunarodna predsednica ADL-a Marina Rozenberg navodi da se ljudi suočavaju sa uznemiravanjem samo zato što su Jevreji, te da "mnogi Jevreji širom sveta kriju svoje jevrejske simbole“.
Ona dodaje da neki idu čak toliko daleko da menjaju svoja imena kako bi zvučala manje jevrejski u raznim javnim aplikacijama i da sakrivaju simbole poput Davidove zvezde.
Nasilje podstaknuto retorikom stranke AfD je u porastu, ali zabeleženi su i napadi od strane muslimana, pa čak i iz šireg društvenog centra - među onima koji podržavaju slobodu za Palestinu.
"Kontinuirani uspon AfD-a predstavlja veliki izazov. Ta stranka stvara okruženje u kojem antisemitizam buja. AfD održava bliske veze sa krugovima krajnje desnice i deluje kao njihovo političko krilo u parlamentu. Takođe, predstavlja ozbiljnu pretnju jevrejskom verskom životu," navodi se u izveštaju.
Napadi nisu ograničeni samo na ekstremnu desnicu ili levicu.
"Svedočimo normalizaciji antisemitizma kroz čitav politički spektar. To nije problem isključivo desničarskih ekstremista, levičara, islamista ili džihadista - antisemitizam je prisutan u celom društvu. Zbog toga nam je potreban sveobuhvatan društveni odgovor, ne samo ovde u Nemačkoj, već širom sveta," izjavila je Rozenberg.
"Ono što počinje sa Jevrejima, nikada ne završava sa Jevrejima"
Tokom prošle godine studenti širom Evrope učestvovali su u propalestinskim protestima na univerzitetima, od kojih su neki završili nasiljem i hapšenjima.
U jednom slučaju, trojici studenata iz EU-a zapretilo je proterivanje iz Nemačke nakon protesta u zgradi univerziteta u Berlinu. Objekat je tom prilikom znatno oštećen, a zaposlenima su navodno upućene i pretnje.
Rozenberg ističe da civilno društvo i obrazovne ustanove moraju učiniti više u borbi protiv antisemitizma.
"Antisemitizam nije pretnja samo Jevrejima. On ugrožava celo društvo i suprotan je svim demokratskim vrednostima u koje naša liberalna društva veruju. Ono što počinje sa Jevrejima nikada ne završava sa Jevrejima. To znamo u Nemačkoj, znamo u Evropi i znamo širom sveta."
Napadi nisu ograničeni samo na verbalna uznemiravanja i vandalizam, već uključuju i fizičko nasilje. U izveštaju J7 navodi se da je nemačka policija zabeležila 3.200 krivičnih dela motivisanih antisemitizmom u periodu od 1. januara do 7. oktobra 2024. godine.
To bi predstavljalo pad u odnosu na isti period 2023. godine, ali izveštaj takođe ukazuje na gotovo 3.000 antisemitskih incidenata zabeleženih samo između 7. oktobra i kraja 2023.
Prvih šest meseci 2024. donelo je već 1.383 incidenta, što je više nego u bilo kojoj prethodnoj godini. Među njima, 21 napad bio je usmeren na jevrejske spomenike i memorijale.
"Kada neko ćuti dok gleda kako se Jevreji maltretiraju na ulici, mora da shvati ne samo da ima moralnu obavezu da reaguje, već i da bi mogao biti sledeći. Bilo da se radi o migrantima, ženama, LGBTQ+ osobama ili drugima - kada liberalna društva ne uspevaju da zaštite svoje manjine, ona ne uspevaju da zaštite ni sopstvene demokratske vrednosti," izjavila je Rozenberg za Euronews.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
