Norveška može da se pohvali televizijskom stanicom čiji su reporteri isključivo osobe sa smetnjama u razvoju.
Kanal se zove TV BRA što u prevodu znači "Dobra TV".
Svake nedelje kreiraju program za Norvežane koji imaju teškoće u učenju, a sadržaj se može videti na televiziji i na njihovoj aplikaciji.
Emisija traje oko sat vremena, a sadrži sve što i bilo koji drugi televizijski program - novosti, zabavu i sport.
Pojedini reporteri su autistični ili imaju Daunov sindrom, a osim što se bave temama koje pogađaju osobe sa smetnjama u razvoju, pokrivaju i druga bitna pitanja poput klimatskih promena.
Procenjuje se da ih svake nedelje gleda do 5.000 ljudi, prenosi BBC.
Novinarka Emili An Riedel ima Daunov sindrom istakla je da inače ne voli da se šminka, ali za potrebe televizije se navikla. Kako je kazala, šminka joj nije potrebna jer "izgledam dobro. Imam unutrašnju, ali i spoljašnju lepotu".
"Volim da se bavim novinarskim poslom. Kada ovde radim, moram da budem vrlo profesionalna. Pratim scenario i ne govorim o privatnim stvarima", poručila je.
Njena šefica, Kamila Kvalheim, koja je i osnovala TV BRA, takođe je i glavni urednik programa.
"Ona je divna žena i mnogo je volim. Iako je ljubazna prema novinarima, može da bude i stroga. Kada nešto nije u redu, odmah nam kaže da to prepravimo ili uradimo ponovo", rekla je Emili.
Inače, Kamila je pre više od 10 godina počela da snima filmove sa ljudima sa intelektualnim teškoćama.
"Osetila sam da postoji toliko neispričanih priča. Bili su toliko zainteresovani za politiku i druge stvari iz života. Osobe sa smetnjama u razvoju imaju iskustva i ideje za koje većina ljudi ne zna. I za njih je važno da budu upoznati sa svakodnevnim vestima kako bi mogli bolje da učestvuju u društvu i traže bolje uslove za život", istakla je.
Osim toga, vrlo je važno da razumeju i politička pitanja i za koga mogu da glasaju, primera radi.
Program TV BRA se emituje na jednostavnom norveškom jeziku i sporiji je od uobičajenih medijskih izveštaja tako da je lak za razumevanje.
Deset reportera radi na različitim lokacijama u Norveškoj, a većina njih može da govori i na engleskom jeziku ili putuje bez asistenta.
(EUpravo zato/BBC)
