Kakav je položaj LGBTK+ zajednice u Srbiji?

Brankica Janković je u intervjuu za Euractiv govorila o položaju ove zajednice u Srbiji, kao i načinima da se on poboljša i unapredi.

Dakle, naši sugrađani drugačije orijentacije i rodnog identiteta nemaju neka osnovna prava o kojima drugi i ne razmišljaju jer ih podrazumevaju i ne bi mogli da zamisle život bez njih.

"Ubrojaću tu i ostvarivanje prava na mirno okupljanje i bezbedno kretanje. Zbog toga su prinuđeni da se skrivaju i pretvaraju i u javnom prostoru ničim ne otkrivaju ili naznače svoj identitet. Napadi na LGBTI+ osobe se ne prijavljuju našoj instituciji, tako da tačan broj ne znamo. Ali zabrinjava tamna brojka kriminaliteta prema ovim osobama jer brojni slučajevi ostaju neprijavljeni upravo zbog straha od otkrivanja i viktimizacije", navela je Janković.

Kada je reč o pritužbama podnetim Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, zbog diskriminacije ove vrste, to po pravilu čine ogranizacije civilnog društva u ime onoga koji je diskriminisan. Najviše pritužbi u 2022. godini se odnosilo na postupanje organa javne vlasti i oblast rada i zapošljavanja.

Poverenik je zato, između ostalog, učestovao u izradi Vodiča za primenu antidiskriminacionih propisa u cilju unapređenja položaja LGBTI+ osoba na tržištu rada u okviru projekta „Radimo zajedno".

"Tokom trajanja manifestacije EuroPrajd u Beogradu, koja se 2022. po prvi put održavala van Evropske unije, uspešno su organizovani brojni sadržaji, ali su senku na ovaj događaj bacili protesti, formalna zabrana okupljanja, kao i javni narativ koji je obilovao neprijateljskim stavovima i idejama, uvredljivim, uznemirijućim i ponižavajućim sadržajima u medijima čime se samo podsticala diskriminacija i stigmatizacija pripadnika LGBTI+ zajednice. Navedeni događaji bili su povod da pokrenemo stratešku parnicu zbog diskriminatorne izjave date u televizijskom gostovanju čija je tema bila najavljeno održavanje EuroPrajda. Podneta je i krivična prijava protiv dva policijska službenika zbog osnova sumnje da su fizički i psihički zlostavljali lice zbog njegove seksualne orijentacije, a zbog govora u javnom prostoru koji vređa dostojanstvo i utiče na degradirajuće stavove javnog mnjenja prema LGBTI+ osobama u toku prošle godine doneta su i mišljenja u kojima je utvrđena diskriminacija", pojašnjava za EURACTIV poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Na pitanje EURACTIV-a da li se nestala osoba iz osetljive zajednice tretira jednako kao što je slučaj sa osobama koje to nisu, poverenica kaže:

"Za mene ne može nečiji život biti više ili manje vredan, kao što smatram i živim načelo da ljudska prava nemaju pol, naciju i veru, već pripadaju svima. Nažalost, slušamo kritike da institucije selektivno deluju jer se ljudi susreću sa neadekvatnim reakcijama nadležnih, a može se čak čuti da sistem ne funkcioniše kada su u pitanju najugroženiji građani, oni iz društvenih grupa koje su u većem riziku od diskriminacije. Ovakvi komentari mogu da budu i opasni, jer se ponekad olako zaključuje i s vrlo lošom namerom, a mogu i da obeshrabre ljude da reaguju i da se obrate za pomoć. Moramo imati poverenje u institucije jer u njima je mnogo stručnih i vrednih ljudi koji maksimalno profesionalno i odgovorno rade svoj posao. Ima, naravno, pukotina i slabih karika u sistemu, kao uostalom i svuda u svetu, ali zato treba insistirati na odgovornosti i učinjenim propustima, radeći istovremeno na unapređenju, boljem i efikasnijem delovanju. Ne želim da verujem da se ne tretira jednako nestanak bilo koje osobe i da je nadležnim institucijama, osoba bila manje važna zbog transrodnog identiteta. Insistiranje na istini i odgovornosti je važno jer građani i građanke moraju imati poverenje u institucije, a pravda je pravda samo ako nije selektivna", naglasila je Janković.

Ona smatra da Srbija ima relativno dobar pravni antidiskriminacioni okvir, ali i da mnogi problemi nisu rešeni kada su u pitanju transrodne osobe i LGBTI+ zajednica.

Utisak jeste, prema njenim rečima, da se o ovim problemima nešto otvorenije govori, ali realnost ne možemo ignorisati - LGBTI+ zajednica suočava se sa raznim problemima u svakodnevnom životu, poput nasleđivanja imovine ili penzije, zdravstvenog osiguranja, prava na odsustvo radi nege partnera, spajanja porodice prilikom preseljenja i to, kako smatra, treba regulisati.

Transpolne i transrodne osobe suočavaju se, takođe, sa nizom problema, poput odbacivanja, nasilja i zlostavljanja, diskriminacije i nedostatka jasnih procedura kada je u pitanju izdavanje ličnih dokumenata. Takođe, interseks osobe ostaju nevidljive i društveno i pravno.

"Međutim, moramo biti pravični. Ni društva koja su među prvima usvojila mnoge propise, pa i Zakon o istopolnim zajednicama, nisu iskorenila homofobiju i transfobiju. Izgleda da opstaje predrasuda da su rodni identitet ili seksualna orijentacija delovi identiteta osobe koji će vremenom nestati ili proći ili da su stvar pomodarstva i izbora pojedinca, i da svuda u svetu postoje oni spremni da govorom mržnje, agresijom i nasiljem ustanu u odbranu nekakvih tradicionalnih vrednosti. Zato je važno da svi društveni akteri razumeju da ostvarivanjem prava i zakona, LGBTI+ osobe ne dobijaju nikakve privilegije, već bi istim bili izjednačeni u ostvarivanju svojih prava sa drugim građanima i građankama", podvlači poverenica.

Ona dodaje da je najvažnije podizanje svesti, kako o ličnim pravima, tako i o položaju i poziciji manjina i ljudskim pravima uopšte. Zapravo, senzibilisanje građana i građanki na ove teme.

"Mi smo kao specijalizovani organ za zaštitu od diskriminacije i unapređenje ravnopravnosti nebrojano treninga obavili sa zaposlenima u policiji, inspekciji rada, sudovima i tužilaštvima, organizovali obuke za predstavnike medija i državne sužbenike, ali naši kapaciteti ne mogu da pokriju sve državne organe i institucije. Međutim, svaka institucija bi iz svoje nadležnosti trebalo da ume da prepozna transfobiju i da na nju adekvatno reaguje. No, znamo da institucije čine ljudi, pa je zato neophodno da se svako najpre suoči sa sopstvenim predrasudama. Podsećam i podvlačim, odgovornost je i na medijima, posebno jer se neadekvatnim izveštavanjem osnažuju predrasude i stereotipi, ugrožava bezbednost i narušava dostojanstvo i integritet neke ličnosti, a znamo da su mediji uticajni kanal preko kojeg se prenose poruke i oblikuje javno mnjenje", kazala je Janković.

Na pitanje kakve promene ili inicijative smatrate da su neophodne kako bi se obezbedio siguran i inkluzivan život za transrodne osobe u Srbiji, poverenica za zaštitu ravnopravnosti je istakla da bi trans osobe, samim rođenjem trebalo da imaju jednaka ljudska prava, a preduslov za to je da njihov rodni identitet bude pravno priznat.

"Poverenik je dao preporuku svim gradskim upravama u pogledu upisa promene imena i oznake pola transrodnih osoba, ali se u praksi i dalje nailazi na prepreke, kao i u slučajevima izdavanja dokumenta i diploma sa izmenjenim imenom. Iz trans zajednice se snažno čuje poziv da se relevantna pitanja trans osoba urede Zakonom o rodnom identitetu. Takav sistemski pristup bi sigurno olakšao i ubrzao integraciju trans osoba u redovne društvene tokove i aktivnosti, kao što su obrazovanje, zapošljavanje, poštovanje privatnosti, ali i društvenu depatologizaciju transrodnosti uporedo sa medicinskom koja je već postignuta poslednjom revizijom Međunarodne klasifikacije bolesti. Institucija Poverenika, rekla bih, pomaže na razne načine - odazivamo se i uključujemo u niz ativnosti, radimo na edukaciji na svim nivoima, a ovom prilikom pomenuću samo obuke koje u saradnji sa organizacijom Geten organizujemo za zaposlene u matičnim službama", podvukla je ona.

Janković zaključuje da svakako i pre svega, konstantno i kontinuirano treba raditi na upoznavanju, toleranciji i edukaciji kako strah od različitosti ne bi postao kočničar u tome da na ljude oko sebe gledamo kao na ljude bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju, boju kože ili versku pripadnost.

(M.A./EURACTIV.rs/EUpravo zato)