Od urinarnih infekcija do problema sa bubrezima: Šta sve može da otkrije analiza urina?

Urin je mnogo više od otpadne tečnosti koju organizam izbacuje. Nastaje u bubrezima, tokom procesa filtriranja krvi, a njegov sastav može da pruži važne tragove o tome šta se događa u organizmu.

Kompletna analiza urina obuhvata: pregled njegovog izgleda, hemijsku analizu i mikroskopski pregled.

Najpre se procenjuju boja, bistrina i koncentracija urina. Zatim se test-trakama proverava prisustvo određenih supstanci, dok se mikroskopskim pregledom otkrivaju ćelije krvi, kristali, cilindri i mikroorganizmi. 

Šta ukazuje na moguće urinarne infekcije?

Leukociti su bela krvna zrnca koja učestvuju u odbrani organizma od infekcija. Njihovo povećano prisustvo u urinu može da ukaže na upalu ili infekciju mokraćnih puteva, naročito kada je praćeno simptomima poput peckanja pri mokrenju, učestalog nagona za istim i bola u donjem delu stomaka.

Drugi važan pokazatelj su nitriti. Određene bakterije koje izazivaju urinarne infekcije pretvaraju nitrate iz urina u nitrite, pa njihov pozitivan nalaz ukazuje na bakterijsku infekciju.

Kada simptomi i osnovni nalaz ukazuju na infekciju, lekar uglavnom traži da se potom odradi urinokultura, kojom se utvrđuje koji mikroorganizmi se nalaze u mokraći i ispituje njihova osetljivost na antibiotike. Obična analiza urina i urinokultura nisu isti testovi.

Da li bubrezi normalno rade?

Bubrezi filtriraju krv i omogućavaju izlučivanje otpadnih materija, dok većinu proteina zadržavaju u krvotoku. Zbog toga značajnije prisustvo proteina u urinu ukazuje da je funkcija bubrega narušena.

Takav nalaz može da se javi kod različitih bolesti ovih organa, uključujući oštećenja povezana sa dijabetesom ili povišenim krvnim pritiskom. Međutim, proteini mogu da se pojave i privremeno, na primer posle intenzivnog fizičkog napora, tokom povišene temperature ili tokom dehidratacije.

Zato jedan pozitivan rezultat ne znači kako postoji hronična bolest bubrega, lekar u ovakvim situacijama obično preporučuje da se analize ponove ili odradi neki drugi precizniji test.

Rezultat koji zahteva pažnju lekara

Prisustvo krvi u urinu naziva se hematurija. Ponekad je krv vidljiva golim okom, kada urin poprimi ružičastu, crvenu ili smeđkastu boju, ali ona može da bude prisutna i u veoma malim količinama koje se otkrivaju samo laboratorijskim pregledom.

Uzroci su različiti: od urinarnih infekcija i kamenja u bubregu do povreda, pojedinih bubrežnih oboljenja i drugih bolesti mokraćnog sistema. Kod žena, uzorak može da se kontaminira menstrualnom krvlju, što takođe treba da se uzme u obzir pri tumačenju rezultata.

Tragovi o problemima sa metabolizmom

Glukoza, odnosno šećer, u normalnim okolnostima ne bi trebalo da bude prisutna u urinu u značajnim količinama. Kada se otkrije, jedan od mogućih razloga je povišen nivo glukoze u krvi, ali i neregulisan dijabetes.

Ipak, nalaz glukoze u urinu nije dovoljan za postavljanje dijagnoze dijabetesa. Za to se koriste odgovarajući testovi krvi, uključujući glikemiju i kada je indikovano, hemoglobin A1c.

Ketoni su supstance koje nastaju kada organizam koristi masti kao izvor energije. U urinu se javljaju tokom gladovanja, povraćanja, ishrane sa malo ugljenih hidrata ili kod dijabetesa.

Kod osobe sa dijabetesom, naročito ako su ketoni povišeni i praćeni mučninom, povraćanjem, bolom u stomaku ili ubrzanim i dubokim disanjem, ukazuju na dijabetičku ketoacidozu, stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Bilirubin i drugi pokazatelji

Bilirubin je pigment koji nastaje razgradnjom hemoglobina iz starih crvenih krvnih zrnaca. Njegovo prisustvo u urinu ukazuje na poremećaje povezane sa jetrom ili žuči, zbog čega lekar preporučuje dodatne analize krvi i druge preglede.

Analiza može da obuhvati i pH vrednost, odnosno kiselost urina, kao i njegovu specifičnu težinu, koja pruža informacije o koncentraciji uzorka. Na ove vrednosti utiču unos tečnosti, ishrana, lekovi i različita zdravstvena stanja.

Prilikom pregleda pod mikroskopom, mogu se pronaći kristali, čije značenje zavisi od njihove vrste i količine, kao i od simptoma i drugih nalaza. Određeni kristali su povezani sa stvaranjem kamenja u bubregu, ali njihovo prisustvo samo po sebi ne znači da kamen postoji.

Kako se pravilno uzima uzorak?

Na pouzdanost rezultata utiče i način prikupljanja urina. Za rutinsku analizu potrebno je da se prikupi srednji mlaz prvog jutarnjeg urina, mada tačna uputstva zavise od vrste testa i laboratorije.

Pre uzimanja uzorka potrebno je da se operu ruke i intimna regija. Srednji deo mlaza sakuplja se u čistu, sterilnu posudu namenjenu za uzorkovanje. Uzorak treba da se dostavi laboratoriji u roku koji je propisan, jer duže stajanje menja njegov sastav i utiče na rezultate.

Rezultat analize urina lekar uvek posmatra u kontekstu simptoma, istorije bolesti i drugih nalaza. Pojedinačna odstupanja mogu da budu prolazna, a ponekad nastaju zbog nepravilno prikupljenog ili neadekvatno čuvanog uzorka.

(EUpravo zato/Klivlend klinka)