Staračke pege na koži: Šta nam tamne mrlje govore o godinama provedenim na suncu?

Godine provedene na suncu, letovanja, šetnje bez zaštite i opekotine iz mladosti ostavljaju tragove koji postaju vidljivi tek mnogo kasnije. Iako se takozvane staračke pege: ravne, smeđe ili tamnije mrlje koje se najčešće pojavljuju na delovima tela izloženim suncu, povezuju sa starenjem, njihov nastanak nije samo posledica protoka vremena.

Staračke pege, poznate i kao sunčane pege ili solarnе lentigine, predstavljaju benigne promene u pigmentu. Najčešće su svetlosmeđe do tamnosmeđe, ravne i jasno ograničene, a javljaju se na licu, nadlanicama, ramenima, rukama i gornjem delu leđa.

Njihov nastanak povezan je sa delovanjem UV zračenja na melanocite, ćelije koje proizvode melanin, pigment zaslužan za boju kože. Dugotrajno izlaganje suncu dovodi do pojačanog stvaranja i nakupljanja pigmenta na određenim mestima, zbog čega se na koži formiraju tamnije mrlje.

Ove promene se češće javljaju kod starijih osoba, naročito posle 50. godine, ali i znatno ranije kod ljudi koji su mnogo vremena provodili na suncu ili su imali česte opekotine. 

Da li su staračke pege opasne?

Tipične solarne lentigine su bezopasne i same po sebi ne zahtevaju lečenje. Ipak, postoji važna razlika između prepoznavanja uobičajene promene u pigmentu i pouzdane procene da li je neka mrlja zaista bezazlena.

Pojedine promene na koži mogu da izgledaju slično staračkim pegama, iako nisu bezazlene, poput pojedinih vrsta raka kože, uključujući melanom. Zato nije dobro da se svaka nova tamna mrlja automatski pripisuje godinama ili suncu, o njenom statusu najbolje je da se porazgovara sa dermatologom.

Možemo li da sprečimo nastajanje?

Promene u pigmentu povezane sa godinama ne da se izbegnu, ipak, zaštita od sunca smanjuje rizik od pojave novih pega i sprečava postojeće da postanu izraženije.

Najvažniji koraci su:

Redovna upotreba kreme za sunčanje. Birajte preparat širokog spektra zaštite, sa zaštitnim faktorom SPF 30 ili višim. Nanesite ga u dovoljnoj količini pre izlaska i obnavljajte približno svaka dva sata tokom boravka napolju, kao i posle plivanja ili obilnog znojenja, u skladu sa uputstvom na proizvodu.

Boravak u hladu kada je UV zračenje najintenzivnije. Tokom sunčanih dana, ograničite direktno izlaganje sunčevim zracima u središnjem delu dana. Imajte na umu da hlad sam po sebi ne pruža potpunu zaštitu od UV zračenja.

Zaštitna odeća i šešir. Odeća koja pokriva ruke i ramena i šešir sa širokim obodom dodatno umanjuje rizik od izlaganja kože suncu. Ne zaboravite ni nadlanice, koje su izložene UV zračenju tokom čitave godine.

Zaštita je važna i kada su staračke pege već prisutne. Smanjivanje izlaganju UV zracima pomaže da se spreči dalje menjanje već postojećih promena i da se ne pojavljuju nove.

Mogu li da se uklone?

Pošto su uglavnom bezopasne, njihovo uklanjanje nije medicinski neophodno. Međutim, ako predstavljaju estetski problem, postoje mogućnosti za ublažavanje njihove boje ili uklanjanje.

U zavisnosti od tipa kože, karakteristika pigmentacije i procene dermatologa, razmatraju se preparati za posvetljivanje kože, određeni lokalni lekovi, hemijski pilinzi, laserski tretmani ili zamrzavanje promena, odnosno krioterapija.

Rezultati se razlikuju od osobe do osobe. Neki postupci zahtevaju više tretmana, dok drugi izazivaju crvenilo, iritaciju ili promene pigmentacije. Kod pojedinih metoda postoji rizik da koža nakon tretmana postane svetlija ili tamnija, naročito ako se ne sprovodi odgovarajuća zaštita od sunca.

Zato je važno da se pre bilo kakvog kozmetičkog tretmana potvrdi da je promena zaista benigna. Posvetljivanje promene nepoznatog porekla preparatima iz slobodne prodaje ili pokušaji uklanjanja kod kuće, odlažu otkrivanje ozbiljnijeg problema.

Redovna zaštita od sunca, praćenje promena na koži i pravovremeni dermatološki pregledi jednostavni su koraci koji doprinose očuvanju zdravlja kože. Jer, iako ne možemo da vratimo vreme provedeno na suncu, možemo da promenimo način na koji se od kože brinemo danas.

(EUpravo zato/Harvard health)