Kada se to desi, ispod površine kože u ćelijama koje proizvode pigment, dolazi do mikroskopskih tragova oštećenja. U većini slučajeva, telo ih samo popravi, ali šta se dešava kada do toga ne dođe?
Šta je melanom?
Melanom je maligni tumor za čiji nastanak su zaslužni melanociti, ćelije koje proizvode melanin, pigment odgovoran za boju kože. National Cancer Institute navodi da je to ređi oblik raka kože, ali i najopasniji, brzo prodre u okolna tkiva i širi se na druge delove tela.
Može se da se pojavi na bilo kom delu kože, a najčešće počinje kao promena na postojećem mladežu ili kao nova, neobična promena.
Glavni krivac u priči o melanomu je ultraljubičasto (UV) zračenje, bez obzira da li dolazi sa sunca ili iz solarijuma. Ono oštećuje DNK ćelija kože i u perspektivi pokreće nekontrolisani rast malignih ćelija.
Rizik se povećava usled dugotrajnog izlaganja suncu bez zaštite i nastankom opekotina. U najvećem riziku su oni koji imaju svetlu put, veliki broj mladeža i porodičnu istoriju melanoma.
Ipak, doktori sugerišu da se on sve češće javlja i kod mlađih osoba usled izmenjenih navika izlaganja suncu.
Zašto je melanom toliko opasan i da li se može sprečiti?
Za razliku od drugih karcinoma kože,melanom ima izraženu sposobnost širenja. Odgovoran je za većinu smrtnih ishoda, a dobra vest je da se prognoza za izlečenje poboljšava ukoliko se otkrije na vreme.
U velikoj meri, melanom je preventabilan, a neki od najboljih načina da se to postigne jeste izbegavanje jakog sunca, što ujedno smanjuje izloženosti štetnom UV zračenju.
Najosetljivija grupa su deca, smanjenjem broja opekotina u detinjstvu direktno se umanjuje rizik od razvoja melanoma kasnije tokom života.
Tokom perioda kada je UV zračenja najjače, neophodno je nositi šešir, naočare i zaštitnu odeću, kao i koristiti kremu sa zaštitnim faktorom. Dodatno, potrebno je izbegavati i veštačke izvore UV zraka, pre svega solarijuma za koje je dokazano da povećavaju rizik od nastanka melanoma.
Svaka nova ili izmenjena lezija na koži, poput promena oblika, boje, ivica ili veličine mladeža, zahteva pažnju i posetu dermatologu.
Studija iz 2026., pokazala je da veštačka inteligencija analizom rutinskih zdravstvenih podataka prepoznaje osobe sa povećanim rizikom od melanoma i do pet godina pre dijagnoze.
U grupama pacijenata sa visokim rizikom, verovatnoća razvoja melanoma uz pomoć veštačke inteligencije otkrivana je sa velikom preciznošću. Autori studije navode, da ova činjenica ostavlja prostor za ciljane preglede i pravovremeno lečenje.
Melanom ne nastaje preko noći, on je rezultat dugotrajnog nagomilavanja oštećenja u koži. Ipak, dobra vest je da se veliki deo tih oštećenja može sprečiti odgovornim ponašanjem i pravilnom zaštitom od sunca.
(EUpravo zato/NIH/sciencedaily)
