Ovakav scenario je hipotetički, ali obrazac ponašanja nije. Tinejdžeri sve češće koriste veštačku inteligenciju zasnovanu na jezičkim modelima kao izvoru emocionalne podrške, pa čak i kao savetnike kada imaju probleme sa mentalnim zdravljem.
Istraživanja pokazuju koliko je ovaj trend već raširen. Prema podacima koje navode autori članka u The Conversationu-u sa Univerziteta u Masačusetsu, čak 72 odsto tinejdžera imalo je iskustvo sa četbotovima koji služe kao virtuelni saputnici.
U samo dva meseca tokom 2025. godine, između 13 i 20 odsto njih potražilo je preko veštačke inteligencije podršku zbog emocionalnih problema.
Još jedan podatak posebno privlači pažnju: među tinejdžerima i mladim odraslima koji su koristili ovakvu vrstu pomoći, 63 odsto o tome nije reklo ni reč. Autori teksta, klinički psiholozi i dečji psihijatar koji rade sa adolescentima, kažu da ovu promenu primećuju i u svojoj praksi.
Zašto su tinejdžeri posebno ranjivi?
Za razliku od društvenih mreža, gde tinejdžeri prvenstveno komuniciraju sa stvarnim ljudima, četbotovi poput ChatGPT-a ili Geminija predstavljaju neku vrstu virtuelnog sagovornika koji je dostupan u svakom trenutku. Odgovori su brzi, razgovor može da traje koliko god korisnik želi, a način komunikacije često deluje empatično i podržavajuće.
Problem je u tome što većina tinejdžera ne koristi specijalizovane terapijske alate koji su testirani u istraživanjima, već opšte četbotove koji nisu napravljeni niti validirani za pružanje podrške mentalnom zdravlju.
Autore posebno zabrinjava činjenica da adolescenti mogu da postanu posebno podložni stvaranju emocionalne veze sa ovakvim sistemima. U tom periodu života još formiraju sliku o sebi, traže potvrdu od drugih i intenzivno razvijaju svoje socijalne odnose. Zbog čega virtuelni odnos može da deluje stvarnije nego što zapravo jeste.
Nije svaki četbot isti
Postoje istraživanja koja pokazuju da odrasli sa blažim simptomima imaju koristi od pojedinih specijalizovanih terapijskih četbotova, posebno kada se koriste uz profesionalnu podršku.
Kao primer autori navode Woebot, automatizovani četbot zasnovan na principima kognitivno-bihejvioralne terapije, koji je u jednom istraživanju povezan sa smanjenjem simptoma depresije kod studenata nakon dve nedelje korišćenja. Međutim, autori naglašavaju da takvi rezultati ne mogu jednostavno da se prenesu na ChatGPT i slične sisteme.
Većina popularnih četbotova nema dovoljno razvijene protokole za krizne situacije niti pouzdan sistem koji bi razgovor prosledio profesionalcu kada proceni da je korisnik u neposrednoj opasnosti.
Šta ako tinejdžer četbotu kaže da želi da se povredi?
Ovo je jedan od najvećih razloga za zabrinutost. Veštačka inteligencija nije svemoguća i može da da netačne informacije, a problem je što ih često iznosi veoma samouvereno. Kod nekih korisnika to može dodatno da učvrsti pogrešna uverenja ili nezdrave obrasce razmišljanja.
Posebno zabrinjava način na koji četbotovi reaguju kada tinejdžer govori o samopovređivanju, suicidalnim mislima ili drugim rizičnim ponašanjima.
Istraživanja koja su proveravala sposobnosti različitih četbotova da prepoznaju i pravilno odgovore na suicidalne misli pokazala su ozbiljne nedostatke. Čak i kada sistem ponudi informacije o kriznim službama, razgovor se često nastavlja umesto da bude prekinut ili prosleđen onima koji stvarno mogu i da pomognu.
Autori upozoravaju i na još jedan problem, kvalitet se pogoršava što razgovor duže traje. Drugim rečima, ono što u dva ujutru počne kao bezazlen razgovor o stresu nakon nekoliko sati može da postane mnogo problematičnija interakcija.
U tekstu se navodi i da su tokom 2025. i 2026. godine podnete i rešene tužbe u kojima se tvrdilo da su interakcije sa jezičkim modelima, uključujući ChatGPT, bile povezane sa suicidalnim ponašanjem tinejdžera i tragičnim ishodima. Ti slučajevi dodatno su otvorili pitanje koliko su komercijalni sistemi zaista spremni za krizne situacije.
Koji znaci treba da zabrinu roditelje?
Stručnjaci savetuju roditeljima da obrate pažnju na promene u ponašanju.
Među potencijalnim upozoravajućim znacima su tinejdžer sve više vremena provodi u komunikaciji sa veštačkom inteligencijom, sve manje vremena i energije ulaže u odnose sa porodicom, prijateljima, nastavnicima i drugim ljudima, postaje uznemiren ili razdražljiv kada mu je pristup četbotu ograničen, u trenucima emocionalne krize radije se obraća četbotu nego roditelju, prijatelju ili drugoj osobi od poverenja.
Ovakav obrazac, smatraju autori, podseća na ono što je već viđeno sa problematičnim korišćenjem društvenih mreža. Zato je prema njihovom mišljenju, važno da se reaguje pre nego što se potencijalni problemi ukorene.
Najvažniji savet roditeljima: razgovarajte
Prvi i najvažniji korak nije zabrana, već razgovor. Autori savetuju roditeljima da temu pokrenu bez osude i uz pretpostavku da je njihovo dete već koristilo neku vrstu četbota. Umesto pitanja poput: "Da li pričaš sa četbotovima?", koje dete može da doživi kao proveravanje ili kritiku, bolje je da se razgovor započne otvoreno: "Kada koristiš četbotove poput ChatGPT-a, o čemu razgovaraš?".
Roditelji mogu zatim da pitaju da li je tokom tih razgovora bilo nečeg neprijatnog, zbunjujućeg ili iznenađujućeg, kao i da li dete koristi veštačku inteligenciju kada je uznemireno ili preopterećeno.
Cilj nije nužno da se potpuno zabrane četbotove u životu tinejdžera, već da se postave granice koje će sačuvati kontakt sa stvarnim ljudima i životom.
Pravila mogu da budu korisnija od zabrane
Baš kao što porodice postavljaju pravila za vreme provedeno pred ekranom ili na društvenim mrežama, mogu ih da ih postave i u ovom slučaju. Posebno su korisna ograničenja kasno noću, kada su mladi umorni, emotivno ranjiviji i skloniji razmišljanju o problemima.
Roditelji i tinejdžeri se mogu zajedno dogovoriti o situacijama u kojima se veštačka inteligencija ne koristi, posebno tokom emocionalne krize. Ali onda je unapred potrebno da se razgovara i o tome kome dete može da se obrati kada mu je teško: roditelju, prijatelju od poverenja ili drugoj odrasloj osobi.
Autori preporučuju i upoznavanje sa tehnikama koje pomažu u regulaciji emocija, poput vođenja dnevnika, skretanja pažnje, tehnika uzemljenja i vežbi disanja.
Veza sa ljudima je od presudnog značaja
Istraživanja o tome kako razgovori sa četbotovima konkretno utiču na mentalno zdravlje adolescenata tek počinju da se razvijaju. Ipak, autori smatraju da su već postoje signali koji su važni i ne mogu da se ignorišu.
Istina je da će veštačka inteligencija tinejdžerima biti sve dostupnija i gotovo nemoguća za zabraniti ili izbeći. Zato se čitava filozofija možda ne svodi na to kako decu sprečiti da razgovaraju sa veštačkom inteligencijom, već kako ih naučiti kada on može da bude koristan alat, a kada je neophodno da se obrate stvarnom čoveku.
Kako autori zaključuju, otvorena komunikacija je verovatno jedna od najvažnijih zaštita: razgovor sa tinejdžerom o tome šta radi sa veštačkom inteligencijom, kako se zbog tih razgovora oseća i da li mu četbot pomaže da ostane povezan sa ljudima ili ih sve više zamenjuje.
(EUpravo zato)
