Neko stolicu ima svakog dana, neko nekoliko puta dnevno, a kod nekoga je sasvim uobičajeno da između dva pražnjenja prođe i nekoliko dana. Problem nastaje kada se uobičajeni ritam promeni i ono postane teško, bolno ili neuobičajeno retko.
Zatvor se često opisuje kao stanje od nekoliko dana odsustva stolice, ali to nije jedini znak. Tvrda stolica, napinjanje, osećaj nepotpunog pražnjenja ili utisak da je sadržaj "zastao" u crevima takođe ukazuju na zatvor.
Kod većine zdravih ljudi povremena opstipacija nije razlog za ozbiljnu zabrinutost i predstavlja situaciju koja može da se reši promenom svakodnevnih navika.
Jedna od prvih stvari na koju treba da se obrati pažnja u ovoj situaciji jeste ishrana. Naime, vlakna su jedan od najjednostavnijih načina da se pomogne crevima u obavljanju posla i uspostavljanju zdrave mikroflore. Ona doprinose tome da bude mekša i lakše prolazi kroz digestivni trakt.
Voće, povrće, mahunarke, orašasti plodovi, semenke i integralne žitarice su dobri izvori vlakana. Odraslim osobama se generalno preporučuje oko 21 do 38 grama vlakana dnevno, u zavisnosti od uzrasta i pola.
Ali postoji jedna važna stvar: više vlakana ne znači nužno i poboljšanje. Osoba koja je do tada unosila vrlo malo vlakana može, ako preko noći počne da jede velike količine mahunarki, integralnih žitarica, voća i povrća, da dobije nadutost, gasove i osećaj nelagodnosti. Zato je bolje da se količina vlakana povećava postepeno, kako bi se digestivni sistem prilagodio.
Uz vlakna ide i dovoljno tečnosti. Kada u organizmu nema dovoljno vode, stolica postaje tvrđa i teže prolazi kroz creva. Tečnost pomaže vlaknima da povećaju zapreminu i omekšaju sadržaj.
Ne postoji univerzalna količina vode koju pojedinac mora da popije svakog dana. Potrebe zavise od brojnih faktora, uključujući aktivnost, temperaturu i način ishrane. Ipak, adekvatna hidratacija važan je deo prevencije i ublažavanja zatvora.
Na rad creva može da utiče i ono što radimo kada ne jedemo i ne pijemo, odnosno količina aktivnosti tokom dana. Fizička aktivnost podstiče pokrete creva i pomaže im da se njihov sadržaj lakše kreće kroz digestivni trakt. Zato se kod osoba koje imaju zatvor često savetuje da uvedu više kretanja u svoju svakodnevicu.
To ne znači da je neophodan odlazak u teretanu pet puta nedeljno. Redovna šetnja, vožnja bicikla, plivanje ili druga umerena fizička aktivnost sasvim su dovoljni za početak. Kod nekoga ko najveći deo dana provodi u sedećem položaju, čak i povećanje broja koraka dovodi do vidljivih promena.
Još jedan važan detalj jeste navika odlaska u toalet. Kada se potreba za pražnjenjem stalno odlaže, telo vremenom gubi uobičajenu potrebu za pražnjenjem. Zato nije dobro da se ista ignoriše u trenucima kada se pojavi.
Šta kad ništa od ovoga ne deluje?
Ako promene u ishrani, unosu tečnosti i fizička aktivnost nisu dovoljne, postoje i preparati koji pomažu. Jedna od mogućnosti su dodaci vlaknima. Među njima se nalaze preparati na bazi psilijuma, koji povećavaju zapreminu stolice i pomažu prolasku kroz creva.
Kod ovakvih preparata posebno je važno da se unosi dovoljno tečnosti. U suprotnom, povećanje količine vlakana bez odgovarajućeg unosa vode dovodi do pogoršanja problema umesto rešavanja. Kod nekih ljudi u početku se javljaju gasovi i nadutost, postoje i različite vrste laksativa, ali nisu svi isti i ne deluju na isti način.
Osmotski laksativi "privlače vodu" u debelo crevo, čime stolica postaje mekša i lakše prolazi. Stimulativni laksativi rade drugačije, podstiču kontrakcije creva i na taj način ubrzavaju pražnjenje. Oni jesu korisni u određenim situacijama, ali nisu namenjeni tome da se koriste nasumično ili dugoročno.
Poseban problem predstavlja fekalna impakcija, odnosno situacija kada se velika, tvrda masa stolice nagomila i ostane zarobljena u završnom delu debelog creva. Tada uobičajene mere protiv zatvora nisu dovoljne i najverovatnije će doći do medicinskog zbrinjavanja.
Zbog toga zatvor ne bi trebao da se posmatra samo kao prolazna neprijatnost ako traje dugo, postaje sve izraženiji ili se stalno vraća. U tim situacijama važno je da se utvrdi razlog, umesto da se otklanjaju simptomi.
Za većinu ljudi, međutim, put do urednije probave počinje prilično jednostavno. Više hrane bogate vlaknima, postepeno menjanje jelovnika, dovoljno tečnosti i redovno kretanje mogu biti prvi koraci. Ako se problem ipak nastavi, postoje i druge mogućnosti, ali izbor odgovarajućeg preparata zavisi od osobe i samog uzroka zatvora koje treba da utvrdi stručno lice.
(EUpravo zato/Harvard Health)
