Feritin je protein koji vezuje i skladišti gvožđe. Najveći deo gvožđa u organizmu nalazi se uskladišten u ćelijama, dok se mala količina feritina nalazi u krvi.
Zato se određivanjem feritina u krvi dobija prilično dobar uvid u rezerve gvožđa u organizmu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je feritin jedan od najboljih pokazatelja zaliha gvožđa kod zdravih osoba.
Kada je feritin nizak?
Nizak feritin najčešće znači da su zalihe gvožđa potrošene. Ovo se to može dogoditi i pre nego što se razvije anemija, odnosno pre nego što hemoglobin opadne. Stručnjaci sa Mejo klinike navode da postoji takozvani latentni nedostatak gvožđa, kada je feritin nizak, ali hemoglobin još uvek nije pao.
Ukoliko se nedostatak ne otkloni, organizam više nema dovoljno gvožđa za normalno stvaranje hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca, pa se vremenom razvija anemija zbog nedostatka gvožđa.
CDC opisuje nedostatak gvožđa kao proces koji otpočinje iscrpljivanjem zaliha, a zatim napreduje do poremećaja stvaranja crvenih krvnih zrnaca i anemije.
Zbog toga normalan hemoglobin ne znači nužno da su zalihe gvožđa optimalne.
Da li je višak poželjan?
Visok feritin ne treba automatski da se tumači kao znak da u organizmu ima "previše gvožđa".
Feritin je naime, protein akutne faze. Njegova koncentracija raste kada u organizmu postoji upala ili infekcija, čak i kada zalihe gvožđa nisu povećane. Na vrednost feritina utiču i bolesti jetre, hronične upalne bolesti, određena autoimuna stanja, gojaznost i neke maligne bolesti.
Zbog toga se visok rezultat ne tumači izolovano. Lekar, u zavisnosti od situacije, može da zatraži dodatne analize kako bi utvrdio da li je uzrok upala, bolest jetre, poremećaj metabolizma gvožđa ili nešto drugo.
Zašto se feritin ne gleda sam?
Kada postoji sumnja na nedostatak gvožđa, feritin se često posmatra zajedno sa drugim parametrima, među kojima su hemoglobin, serumsко gvožđe, TIBC odnosno ukupni kapacitet vezivanja gvožđa i zasićenje transferina.
Ovo je posebno važno kod osoba koje imaju neku infekciju ili hroničnu upalu. Upala "podiže" feritin i tako prikriva stvarni nedostatak gvožđa. SZO zato naglašava da se u takvim situacijama feritin tumači u kontekstu upalnog statusa, a kao dodatne analize se koristiti i markeri poput CRP-a.
Drugim rečima, nizak feritin je veoma koristan trag za nedostatak gvožđa, ali normalan ili povišen feritin ne isključuje uvek taj problem, naročito kada postoji upala.
Nizak feritin nije dijagnoza, već signal da treba pronaći uzrok
Ako je feritin nizak, sledeće pitanje nije samo "koliko gvožđa treba da uzimam?", već i zašto su se zalihe gvožđa ispraznile.
Uzrok može da bude nedovoljan unos gvožđa hranom, povećane potrebe organizma, slabija apsorpcija ili gubitak krvi. Kod odraslih, naročito kada je nedostatak izražen ili se ponavlja, važno je da se uzrok ispita, a ne da se problem samo privremeno popravi suplementima.
Isto važi i za visok feritin: on ne znači automatski višak gvožđa i ne treba samostalno uzimati ili prekidati terapiju gvožđem samo na osnovu jedne vrednosti. Takve odluke treba da donosi lekar specijalista.
Feritin je ukratko, poput "skladišta" koje lekar može da kontroliše kroz test krvi. Kada je nizak, to često znači da su rezerve gvožđa pri kraju. Kada je visok, priča je složenija, jer uz gvožđe u njegovu vrednost mogu da se umešaju i upala, infekcija, jetra i brojna druga stanja. Zato se pravi odgovor ne nalazi u jednom broju, već u njegovom kontekstu.
(EUpravo zato/Mejo klinika/Mejo laboratorija/SZO/CDC)
