Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), oko 1 od 6 osoba tokom reproduktivnog doba iskusi neplodnost. To znači da ovaj problem ne može da se posmatra kao retka komplikacija ili pitanje koje pogađa samo mali broj parova.
U toj priči, muškarci dugo nisu zauzimali mesto koje im pripada.
Činjenica je da je muški faktor prisutan u do polovini slučajeva neplodnosti, bilo kao jedini uzrok ili u kombinaciji sa faktorima koji se odnose na partnerku.
Problemi nastaju zbog malog broja spermatozoida, njihove slabe pokretljivosti ili abnormalne morfologije, ali i zbog hormonskih poremećaja, opstrukcija reproduktivnog trakta, varikokele, infekcija, genetskih faktora i određenih lekova ili medicinskih terapija.
Postoji još jedna brojka koja je poslednjih godina privukla ogromnu pažnju.
Spermatozoida je manje nego pre nekoliko decenija
Velika meta-analiza objavljena 2023. godine, analizirala je podatke iz 223 studije i 288 procena, zasnovanih na uzorcima sperme prikupljenim između 1973. i 2018. godine.
Istraživači su procenili da je prosečna koncentracija spermatozoida kod muškaraca opala za oko 51,6 odsto između 1973. i 2018. godine, a ukupan broj spermatozoida pao je za oko 62,3 odsto. Analiza je takođe ukazala da se pad nastavlja i da je tempo pada nakon 2000. godine, izraženiji.
Spermogram jednog čoveka ne može da se predvidi na osnovu populacionog proseka, ali rezultat je dovoljno ozbiljan da otvara pitanje: šta se događa sa muškim reproduktivnim sistemom?
Na plodnost utiču brojni faktori, od genetike i bolesti do telesne težine, pušenja, alkohola, izloženosti određenim zagađivačima i toksinima. SZO navodi da i životne navike i izloženost faktorima iz životne sredine imaju ulogu u muškoj plodnosti.
Među faktorima koji posebno zanimaju istraživače nalazi se nešto veoma jednostavno: temperatura.
Šta se događa kada muškarac ode u saunu?
U jednom često citiranom istraživanju, 10 zdravih muškaraca dva puta nedeljno je provodilo po 15 minuta u finskoj sauni na temperaturi od 80 do 90 stepeni Celzijusovih, tokom perioda od tri meseca.
Rezultati su pokazali pogoršanje u broju i pokretljivosti spermatozoida, kao i promene povezane sa funkcijom mitohondrija i DNK spermatozoida. Ali postoji važan detalj koji menja način razumevanja ovih rezultata: promene su bile reverzibilne.
Nakon prestanka izlaganja sauni, parametri su se postepeno vratili na početne vrednosti u roku od nekoliko meseci. To znači da povremeni odlazak u saunu nije isto što i dijagnoza neplodnosti. Studija je osim toga, bila veoma mala (samo 10 muškaraca) pa njene rezultate ne treba pretvarati u univerzalno pravilo.
Druga istraživanja daju nešto složeniju sliku. U jednom istraživanju muškaraca sa normalnim parametrima sperme, sauna je privremeno promenila određene karakteristike kretanja spermatozoida, ali su se one vratile nakon prestanka izlaganja.
Šta se dešava tokom ledene kupke?
Ideja da ledena kupka utiče pozitivno na proizvodnju spermatozoida zvuči logično, ali za takvu tvrdnju trenutno nema dovoljno dokaza. Drugim rečima, ne postoji dovoljno dokaza da bi ledene kupke trebale da se preporuče kao tretman za mušku neplodnost.
Studije o efektima hladne vode na zdravlje, uglavnom su se bavile drugim pitanjima (oporavkom nakon fizičkog napora, upalom, kardiovaskularnim odgovorima i hormonskim promenama), a ne direktnim ishodima kao što su broj i kvalitet spermatozoida.
Jedan noviji pregled popularnih wellness tretmana na zdravlje muškaraca zaključio je da su dokazi za saunu i hladnu vodu ograničeni, često neujednačeni i zasnovani na malim studijama. Za saunu postoje podaci o privremenim i reverzibilnim promenama parametara sperme, dok su koristi od hladne kupke za testosteron i reproduktivno zdravlje nejasne.
Problem nije samo temperatura
Ako muškarac pokušava da dobije dete, sauna verovatno nije prvi i najvažniji faktor.
Pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, gojaznost, određene bolesti, hormonski poremećaji, varikokela, infekcije, neki lekovi, anabolički steroidi i izloženost pojedinim toksinima utiču na proizvodnju i funkciju spermatozoida.
Drugim rečima, muška plodnost nije prekidač koji se uključuje ili isključuje samo jednom navikom. Neplodnost se definiše kao nemogućnost ostvarivanja trudnoće nakon 12 meseci redovnih nezaštićenih seksualnih odnosa. Kod muškaraca početna procena često uključuje razgovor sa lekarom, fizički pregled i analizu sperme, a dalje ispitivanje zavisi od rezultata.
To je važno i zbog jedne stare zablude: kada par ne uspeva da dobije dete, problem se često prvo traži kod žene. Međutim, ako muškarac predstavlja polovinu genetskog materijala potrebnog za nastanak novog života, njegova reproduktivna sposobnost ne bi trebalo da bude potcenjena, već ravnopravni deo.
Činjenica je da dok naučnici pokušavaju da razumeju zašto se kvalitet sperme u populaciji menja, pitanje saune i ledene vode predstavlja mali deo mnogo veće slagalice.
(EUpravo zato/The Conversation/SZO/PubMed)
