Prema dostupnim podacima, broje dece sa alergijom na određenu hranu iznosi oko 20 odsto u Republici Srbiji. Dok pojedini izvori navode da je ta brojka možda i daleko veća.
Nekada se roditeljima savetovalo da sa uvođenjem namirnica poput kikirikija, jaja ili mleka sačekaju dok dete malo ne poraste. Danas istraživanja pokazuju upravo suprotno, rano izlaganje organizma najčešćim alergenima pomaže imunom sistemu da ih prepozna kao bezbedne i tako smanji verovatnoću od razvoja alergije.
Treba istaći da ovo ne znači i da do toga neće doći, samo da umanjuje šansu, jer u ovom procesu učestvuju brojni faktori.
Šta kaže nauka?
Na osnovu velikih kliničkih studija, stručnjaci danas preporučuju da se većini beba koje su u razvojnom smislu spremne, može uvesti čvrsta hrana između četvrtog i šestog meseca života. Postepeno treba uvesti i najčešće alergene: jaja, kravljeg mleka, soja, pšenica, kikirikija, orašastih plodova, ribe i susama.
Nekada se roditeljima savetovalo da sa uvođenjem namirnica poput kikirikija, jaja ili mleka sačekaju dok dete malo ne poraste. Danas istraživanja pokazuju upravo suprotno, rano izlaganje organizma najčešćim alergenima pomaže imunom sistemu da ih prepozna kao bezbedne i tako smanji verovatnoću razvoja alergije.
"Tom prilikom treba voditi računa na reakcije poput koprivnjača, otoka, osipa, crvenila, povraćanja, dijareje ili problema sa disanjem", objašnjava alergolog i imunolog dr Prija Katari sa Koledža Veil Kornel.
Ova preporuka važi čak i za decu kod koje u porodici već postoje alergije na hranu. Izuzetak su bebe sa teškim oblicima ekcema ili već potvrđenom alergijom na pojedine namirnice, kod kojih uvođenje novih alergena treba planirati u dogovoru sa pedijatrom ili alergologom.
Stručnjaci naglašavaju da nije dovoljno da se određena namirnica ponudi jednom. Da bi imuni sistem razvio toleranciju, važno je da se, nakon bezbednog uvođenja ona redovno nalazi u ishrani deteta.
Američka akademija pedijatara (AAP) u svom izveštaju iz 2019. godine navodi da nakon navršenih 4 do 6 meseci života ne treba odlagati uvođenje alergena, jer nema dokaza da se na ovaj način sprečava razvoj istih. Kikiriki, kako navode, treba uvesti rano, jer za njega postoje najjači dokazi da se ovim smanjuje rizik od razvoja alergije. Isto važi i za ostale alergene, jaje, mleko, pšenica, soja, riba i dr.
Evropska akademija za alergologiju i kliničku imunologiju (EAACI), 2020. godine je objavila ažurirane smernice koje su slične američkim. Ključne preporuke jesu da termički obrađeno jaje treba uvesti tokom ranog perioda uvođenja čvrste hrane, dok je za kikiriki (ukoliko za to ne postoje prepreke) najpogodniji period između 4. i 6. meseca života.
Ono oko čega se danas stručnjaci najviše slažu jeste da alergene ne treba odlagati ukoliko za to ne postoji neki medicinski razlog. Glavni i osnovni parametar jeste razvojno spremno dete za čvrstu hranu, što se najčešće dešava između 4. i 6. meseca. Nakon uspešnog uvođenja, namirnica, one treba da se daje redovno, jer jednokratno izlaganje nije dovoljno za održavanje tolerancije.
Takođe, važno je da se naglasi kako namirnice treba uvoditi jedna po jedna, u malim količinama, kako bi se eventualna reakcija lakše prepoznala. Dok rizik od gušenja zrnima kikirikija ili orašastih plodova, smanjuje se davanjem putera od istih.
Šta je sa polenom, kućnim ljubimcima i drugim alergenima?
Kada je reč o alergenima iz okruženja, odgovor nije tako jednostavan. Pedijatar alergolog dr Azrijani Čiu iz Dečije bolnice u Viskonsinu tvrdi da je zaista teško utvrditi šta uzrokuje alergije.
Neka istraživanja sugerišu da život sa kućnim ljubimcem tokom prve godine života može da bude povezan sa manjim rizikom od razvoja pojedinih alergija. Međutim, isti zaključak ne može se primeniti na sve vrste inhalacionih alergena.
Na primer, postoje podaci koji ukazuju da izloženost buđi, štetočinama ili pojedinim iritansima povećava rizik od razvoja astme ili drugih respiratornih tegoba.
Sezonske alergije predstavljaju poseban slučaj. One se najčešće razvijaju tek nakon višegodišnjeg izlaganja polenu, pa naučnici još ne mogu sa sigurnošću da kažu da li rana izloženost ima zaštitni efekat ili ne.
"Nasledni faktor ostaje jedan od najvažnijih rizika", kaže alergolog i imunolog dr Rita Kačru sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu. Dete čiji roditelji imaju neku alergiju, imaju veću verovatnoću da razvije istu. Ipak, kako stručnjaci ističu, genetika nije i jedini faktor.
Sve više pažnje posvećuje se i crevnom mikrobiomu, zajednici mikroorganizama koji nastanjuju digestivni sistem. Istraživanja ukazuju da raznovrsniji mikrobiom doprinosi pravilnijem razvoju imunog sistema.
Zbog svega navedenog, pojedine studije povezuju vaginalni porođaj i dojenje sa nešto manjim rizikom od razvoja alergija, iako su potrebna dodatna istraživanja da bi se ta veza u potpunosti razumela.
Još uvek nemamo sve odgovore
Iako je nauka poslednjih godina napravila veliki iskorak u razumevanju alergija kod dece, mnoga pitanja ostaju otvorena. Istraživači pokušavaju da razjasne kako međusobno deluju genetika, mikrobiom, ishrana, barijera kože i faktori iz okruženja.
Za sada je najčvršći dokaz da rano i redovno uvođenje najčešćih prehrambenih alergena što ranije, smanjuje rizik od razvoja pojedinih alergija na hranu. Dok za ostale vrste alergena nauka još uvek aktivno traži konačne odgovore.
(EUpravo zato/National Geographic/AAP/EAACI)
