Stručnjaci za bezbednost hrane upozoravaju da upravo nerazumevanje oznaka na ambalaži predstavlja jedan od najvećih uzroka bacanja. Prema dostupnim podacima, prosečan stanovnik planete Zemlje baci na godišnjem nivou 79 kg hrane.
Kada je Srbija u pitanju, svaki stanovnik u proseku baci između 35 i 83 kilograma hrane godišnje. Situacija u gradovima je drugačija, pa se tako u Beogradu prema procenama baci oko 108 kg po stanovniku. Međutim, postavlja se pitanje da li se ove brojke mogu sprečiti?
S tim u vezi, možda najveću zabunu predstavljaju datumi na pakovanjima, kao i čnijenica kada ih treba shvatiti ozbiljno.
Dve vrste oznaka
Na prehrambenim proizvodima najčešće se mogu pročitati dve vrste oznaka. Prva je "Najbolje upotrebiti do", i ona označava period u kom proizvod ima najbolji ukus, miris, teksturu i nutritivni kvalitet. To nije datum koji sugeriše da je hrana nakon njega opasna za jelo, već se više odnosi na kvalitet namirnice. Ako se proizvod pravilno čuva, neoštećen je i nema znakova kvarenja, u većini slučajeva može bezbedno da se konzumira i nakon tog datuma.
Druga je "Upotrebiti do", i ona je malo striktnija. Nakon isteka ovog datuma proizvođač više ne može da garantuje kako je proizvod mikrobiološki bezbedan, čak i ako izgleda i miriše sasvim normalno. Ova oznaka bi trebala da se poštuje.
Kod kojih proizvoda datum mora strogo da se poštuje?
Najveći oprez potreban je kod lako kvarljive hrane koja zahteva čuvanje u frižideru, kao što su: sveže i mleveno meso, sveža riba i morski plodovi, gotova rashlađena jela, dimljeni losos i nepasterizovani mlečni proizvodi.
Kod navedenih namirnica najveću opasnost predstavljaju bakterije, poput listerije ili salmonele, koje mogu da se razmnože i pre nego što hrana promeni miris ili izgled. Zato datum "upotrebiti do", ne bi smeo da se ignoriše.
Koje namirnice su bezbedne i posle naznačenog datuma?
Ako na pakovanju piše "najbolje upotrebiti do", ti proizvodi su upotrebljivi danima, nedeljama, pa čak i mesecima, nakon njega, ali pod uslovom da su pravilno skladišteni.
To se posebno odnosi na: testeninu, pirinač, brašno, pahuljice, keks, čokoladu, kafu i čaj, konzerve koje nisu oštećene ili naduvene, zamrznutu hranu koja nije odmrzavana. Kod ovih proizvoda kvalitet postepeno opada i ukus verovatno neće biti isti, kao ni tekstura, ali to ne znači automatski da su postali opasni za jelo.
Mogu li miris i izgled da nam otkriju da li je hrana bezbedna?
Kod proizvoda sa oznakom "najbolje upotrebiti do", u većini slučajeva mogu. Ako nema buđi, neprijatnog mirisa, promenjene boje ili neuobičajene teksture, proizvod je i dalje upotrebljiv. Međutim, to ne važi za lako kvarljivu hranu sa oznakom “upotrebiti do”. Opasni mikroorganizmi ne moraju da promene ukus, miris ili izgled hrane, pa se na čula u ovom slučaju ne treba preterano oslanjati.
Datum na ambalaži važi samo ako je proizvod prethodno bio pravilno skladišten. Ako je satima stajala na visokim temperaturama, ili je ambalaža oštećena, hrana može da postane nebezbedna i pre isteka roka. S druge strane, pravilno čuvanje u frižideru ili zamrzivaču značajno produžuje njenu upotrebljivost.
(EUpravo zato)
