27 lidera Evropske unije dalo je u četvrtak svoju najeksplicitniju do sada podršku spornog projekta eksterne migracijske politike, iako su ponudili oskudne detalje o tome kako će ta ideja funkcionisati u praksi i kako će vlasti biti u stanju da poštuju ljudska prava dok prebacuju migrante van granica bloka.
"Trebalo bi razmotriti nove načine za sprečavanje i suzbijanje neregularnih migracija, u skladu sa pravom EU i međunarodnim pravom", naveli su lideri u zaključcima jednodnevnog samita.
Iako nejasna, linija efektivno deluje kao političko svetlo za eksperimentisanje sa utvrđenim pravnim normama i iznalaženje "inovativnih rešenja", kako ih neki lideri vole da zovu, za smanjenje broja zahteva za azil, koji je prošle godine dostigao 1.129.000 poslednjih godine, što je najveći broj od 2016. godine.
Uoči samita, italijanska premijerka Đorđa Meloni, holandski premijer Dik Šuf i premijerka Danske, Mete Frederiksen bili su domaćini grupi zemalja za koje se smatra da podržavaju angažovanje spoljnih saradnika kako bi se stvorio zajednički front i dali ton višesatnim pregovorima.
Konačni tekst nije uključivao jedan od najdražih projekata ove grupe: izgradnju "povratnih čvorišta“ u zemljama koje nisu članice EU za smeštaj onih čiji su zahtevi za međunarodnu zaštitu odbijeni.
Ipak, Ursula fon der Lajen se na konferenciji za novinare naglašeno osvrnula na tu ideju, potvrđujući da je opcija zvanično na stolu.
"Pričali smo o čvorištima za povratak. Postoje otvorena pitanja: koliko dugo ljudi mogu biti tamo? Šta radite, na primer, ako povratak nije moguć?“ kazala je predsenica Evropske komisije.
Fon der Lajen nije predložila nijednu potencijalnu destinaciju za izgradnju ovih "povratnih čvorišta“ i nije potvrdila da li će njen predstojeći zakonski predlog za ubrzanje deportacija uključiti taj ključni element.
Međutim, izgledalo je da je šefica Komisije prihvatila eksternalizaciju jer je predložila dve dodatne mogućnosti za udaljavanje procedura azila iz EU:
Šema da se migrantima ponudi međunarodna zaštita u "sigurnim trećim zemljama“, a ne u EU.
Finansijska podrška Agenciji UN za izbeglice (UNCHR) i Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM) kako bi se ovim organizacijama omogućilo da vrate „nasukane" migrante u njihove zemlje porekla.
Pedro Sančez i Aleksander De Kru uneli su u četvrtak neskladnu notu otvoreno kritikujući "centre za povratak", rekavši da bi koštali previše novca i da neće uspeti da reše osnovne uzroke neregularnih migracija.
"Istorija je pokazala da ova rešenja ne donose mnogo rezultata", rekao je De Kru.
Smanjenje broja opozicionara, međutim, ukazuje na to da se plima definitivno okrenula u korist offshoringa, uprkos ponovljenim upozorenjima humanitarnih organizacija da će to potkopati proces azila i podstaći kršenje ljudskih prava.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da "vidi da su stavovi i planovi konvergentniji, posebno po pitanju spoljnog aspekta migracija, i da postoji želja da se preduzimaju sve operativnije akcije u oblasti migracija".
Oružana migracija
Čvorišta nisu bila jedino aktuelno pitanje na dnevnom redu.
Lideri su takođe posvetili svoje vreme diskusiji o fenomenu instrumentalizovane migracije koju sprovode Belorusija i Rusija preko istočne granice bloka, koju su Poljska, Finska i baltičke države pretrpele iz prve ruke.
Poljski premijer Donald Tusk otvorio je debatu predstavljanjem svoje nove strategije protiv instrumentalizacije koja uključuje "privremenu teritorijalnu suspenziju prava na azil".
Sveobuhvatni plan, za koji se čini da je u suprotnosti sa osnovnim principom međunarodnog prava koji primorava zemlje da prihvate i ispitaju svaki zahtev za azil, kolege lideri nisu naišli na rezerve, kažu nekoliko diplomata.
Tusk je rekao da crpi inspiraciju iz zakona o vanrednim situacijama koji je Finska uvela u julu i za koji pravni naučnici tvrde da efikasno legalizuje odbijanje.
"Razumem Poljsku, predlog Donalda Tuska o tome kako da se obezbedi granica od instrumentalizovane migracije iz Rusije i Belorusije", rekao je finski premijer Peteri Orpo.
On je dodao da je njegova zemlja imala isti fenomen na svojoj granici pre godinu dana.
"Uredili smo naše nacionalno zakonodavstvo, ali to nije održivo rešenje. Treba nam zakonodavstvo na evropskom nivou protiv instrumentalizovane imigracije", dodao je on.
Taj zahtev se čvrsto odražava u zaključcima koje su lideri potpisali, u kojima se kaže da izuzetne situacije zahtevaju odgovarajuće merei da spoljne granice moraju biti zaštićene "svim raspoloživim sredstvima" i u skladu sa pravom EU i međunarodnim pravom"
Komisija još nije završila svoju internu analizu finskog zakona, zbog čega je nemoguće proceniti koliko je Brisel spreman da toleriše u ovom delikatnom trenutku.
"Ovo su hibridni napadi državnih aktera i stoga Poljska i druge zemlje članice moraju da budu u stanju da zaštite uniju od ovih hibridnih napada.To važi za Finsku i baltičke države", rekla je Fon der Lajen i dodala:
„Oni moraju da budu u stanju da preduzmu mere koje su privremene i odgovarajuće. Trenutno radimo na tome sa Poljskom".
Zaključci takođe pozivaju Komisiju da potpiše opsežnije sporazume koje finansira EU sa susednim zemljama kako bi se sprečilo da se dolasci uopšte dešavaju. Fon der Lajen je pozdravila njen dogovor sa Tunisom kao uspešan, rekavši da su tokovi migranata kroz centralni Mediteran ove godine smanjeni za 64 odsto.
Konkretno, u tekstu se ističe "važnost implementacije usvojenog zakonodavstva EU i primene postojećeg zakonodavstva", što je retorička pobeda Komisije nakon što su Poljska i Mađarska obećale da će ignorisati migracionu reformu završenu u maju.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
