Kao odgovor zahtevima članica EU u julu da se ojača spoljna politika migracija i azila, komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson obećala je da će pooštriti vizni režim EU i uputiti poziv za podnošenje predloga u iznosu od 150 miliona evra za „kapacitet bloka za nadzor granica".
U svom govoru u Evropskom parlamentu pre reizbora za predsednicu Komisije, Ursula fon der Lajen je najavila svoj plan da utrostruči osoblje Frontexa i imenuje komesara za Mediteran, kako bi se uhvatila u koštac sa kretanjem ljudi koji pokušavaju da dođu do južnih država članica unije.
Ovog leta, Frontex je raspisao niz tendera za jačanje svojih kapaciteta duž spoljnih granica EU.
Tenderi uključuju nabavku dronova i povezane usluge za pomorski nadzor u vrednosti od 184 miliona evra, nabavku opreme za nadzor uključujući naočare za noćno osmatranje u vrednosti od 19 miliona evra, poziv za usluge informacione i komunikacione tehnologije (IKT) u vrednosti od 186,5 miliona evra, kao i Pilot projekat od 3 miliona evra za dronove na kopnenim granicama, za zajedničke operacije sa Bugarskom.
Ukupan iznos nabavki je nešto manji od 400 miliona evra.
Desetogodišnje putovanje
Frontexovo korišćenje dronova nije novo. Agencija ih godinama koristi leti preko spoljnih granica EU u Italiji, Malti i Grčkoj.
Da bi se poboljšala koordinacija migracija među članicama, Evropski sistem za nadzor granica EUROSUR uspostavljen je 2013. godine kao okvir za nadzor 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, za spoljne granice EU, pružajući sliku situacije sa podacima i informacijama u realnom vremenu, uključujući i oblasti koje se nalaze neposredno van granica EU.
Frontex je 2018. godine prvi put koristio dronove u svrhe nadzora, u okviru svojih operacija, pa je te godine otkrio skoro 5.000 ljudi na moru.
Dronovi su integrisani u sistem nadzora vazdušnih granica EU, pošto je mandat Eurosura proširen 2019.
Godinu dana kasnije, Frontex je dodelio dva ugovora u vrednosti od 50 miliona evra francuskom Erbasu i izraelskoj kompaniji za odbranu i vazdušni prostor IAI, za raspoređivanje dronova Heron, sposobnih za letove duže od 30 sati.
Oni su bili angažovani u slučaju katastrofe broda za migrante u Meseniji 2023. kada je 650 migranata poginulo u jednom od najgorih incidenata u istoriji EU.
Frontex je ukupno potrošio oko 275 miliona evra na pilot projekte od 2014. do 2022. godine na istraživanje novih tehnologija, od kojih su mnoge vezane za bespilotne letelice, rekao je za Euractiv Jaša Makaniko, istraživač neprofitne organizacije Statevatch.
Upotreba dronova granične agencije EU bila je pod lupom 2022. godine, kada su libijske vlasti iskoristile obaveštajne podatke prikupljene od strane Frontexovih dronova sa Malte da vrate čamce za migrante u Sredozemnom moru.
U izveštaju Human Rights Watch-a je zaključeno da su 2021. godine libijske vlasti presrele oko 10.000 ljudi na moru i nasilno ih vratile u zemlju zahvaljujući obaveštajnim podacima koje je prikupio Frontex.
„Bez informacija iz aviona EU, libijska obalska straža ne bi imala tehnička i operativna sredstva da presretne ove čamce u takvim razmerama", navodi se u izveštaju.
Ovo dolazi sa brojnim drugim optužbama za nezakonito odbijanje i saradnju sa libijskom obalskom stražom, koja je takođe optužena za kršenje ljudskih prava na moru i u Libiji, kao i za pucanje na spasilačka plovila.
Infuzija gotovine
Tenderi ovog leta ukazuju na pocećanje broja Frontexovih dronova i plan za njihovo masovno raspoređivanje za nadzor granica.
Agencija namerava da potroši 184 miliona evra za četiri godine u poređenju sa 275 miliona evra utrošenih za pilote tokom osam godina. To je otprilike 30% više godišnje i skoro duplo više sredstava koja se plaćaju Erbasu i IAI-u počevši od 2020.
Migracije će postati politički prioritet među državama članicama i unutar institucija EU, 2025. godine, predloženi budžet Komisije za Frontex će skoro dostići granicu od milijardu evra, sa 997 miliona evra, što je naglo povećanje u odnosu na budžet od 233 miliona evra u 2016.
Tehnička strategija agencije 2023-2027 stavlja bespilotne letelice i tehnologiju u prvi plan.
Bespilotne letelice će biti samo deo slojevite inicijative, rekao je za Euractiv vojni analitičar, major Rasmus Ros iz centra za vazdušno i svemirsko ratovanje Kraljevskog danskog odbrambenog koledža, sugerišući da je potrebna druga oprema za potpunu sliku.
Čemu služe dronovi?
Za Makanika, povećana potrošnja na dronove za praćenje situacije u predgraničnim oblastima u suštini znači da će Frontex moći da identifikuje plovila ranije i bliže granicama trećih zemalja, pa se tu ponovo upliće priča o ljudskim pravima podacima o ljudskim pravima koja, stoga, pomera granice EU dalje.
Korišćenje više dronova za nadzor znači da će na moru biti potrebno manje evropskih obalskih straža i brodova Frontexa. Sa manjim brojem plovila EU, veća je šansa da će zemlja koja nije članica EU odgovoriti na čamce s migrantima, ukidajući obavezu za one koji reaguju iz EU da ih dovedu na obalu, rekao je on.
Frontex se nije direktno osvrnuo na kritike, već je umesto toga naglasio svoj deklarisani cilj borbe protiv trgovine ljudima.
„Šverceri trpaju ljude u nesigurne čamce sa jedva nekakvim prslucima za spasavanje, hranom, vodom ili gorivom, malo brinući za njihovu bezbednost. Zbog toga je ključno uočiti ljude u nevolji na moru pre nego što bude prekasno", naveo je Frontex za Euractiv.
Svaki put kada Frontexov avion ili dron otkrije čamac u nevolji, on odmah upozorava sve nacionalne spasilačke centre u regionu, dodaje se u pojašnjenju.
Ros kaže da ne bi spekulisao da li dronove treba posmatrati kao deo strategije za sprečavanje migranata da kroče u Evropu.
„Nisam prava osoba da sudim da li je strategija EU da spreči izbeglice iz EU tako što će ih zaustaviti na granici, ali je svakako teže kontrolisati tok izbeglica kada su na kopnu", rekao je on.
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)
