Evropska unija i Švajcarska žele da postignu sporazum kako bi "stabilizovale i razvile" svoje odnose, ažuriranjem i proširenjem više od 120 sporazuma do kraja godine.
Odnosi su narušeni otkako je Bern – bez upozorenja – prekinuo pregovore sa svojim glavnim trgovinskim partnerom 2021. godine.
I dok su pregovori oprezno nastavljeni ove godine, švajcarski napori da osigura izuzeće od osnovnog principa EU – slobodnog kretanja ljudi između zemalja – mogli bi otežati postizanje dogovora.
"Evropa nije jelovnik à la carte," rekao je ministar spoljnih poslova Luksemburga, Gzavije Betel, pre sastanka ministara evropskih poslova EU u Luksemburgu.
"Imamo zajednička pravila za sve, uključujući Švajcarsku", dodao je.
Njegov francuski kolega Benjamin Adad izjavio je da Francuska podržava "zaključivanje sporazuma sa Švajcarskom", ali samo ako se "poštuju kriterijumi jedinstvenog tržišta i četiri slobode Evropske unije".
Janoš Boka, ministar za evropske poslove Mađarske, koja trenutno predsedava Savetom EU, rekao je da postoji "pozitivan zamah" u pregovorima i čvrsti napori da se "ispuni zajednički politički cilj da zaključimo pregovore do kraja godine".
Spor oko imigracije
Švajcarska je deo šengenskog prostora otvorenih granica EU od 2008. godine. Međutim, zemlja želi takozvanu zaštitnu klauzulu o suspenziji slobodnog kretanja ljudi sa EU u određenim okolnostima, koje bi mogle uključivati, prema posmatračima, visoku nezaposlenost ili masovni priliv evropskih radnika.
"To je zahtev koji nije bio predviđen kada su pregovori započeli," rekao je Rene Švok, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Ženevi, za AFP.
Švok je rekao da je Švajcarska narodna partija (SVP), koja je najveća u zemlji i "potpuno protiv slobodnog kretanja ljudi", stajala iza inicijalnog zahteva za zaštitnu klauzulu, ali da podrška tome sada raste.
"Novina je što su i druge partije sada za klauzulu: partije desnog centra i čak neki socijalisti, jer osećaju da javnost misli da je imigracija prevelika," rekao je.
Oko četvrtina stanovnika Švajcarske su stranci. Od njih, 72 odsto dolazi iz EU ili iz tri zemlje članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (Island, Lihtenštajn i Norveška).
"Narod je prilično umoran od masovne imigracije," rekao je šef SVP-a Marsel Detling u subotu.
Kompromis?
Od 2008. godine, Brisel zahteva sveobuhvatni sporazum kako bi se uskladio pravni okvir niza sporazuma sa Švajcarskom.
Obnovljeni pregovori od marta imaju sektorski pristup, sa ciljem ažuriranja pet sporazuma – o slobodnom kretanju ljudi, drumskom transportu, vazdušnom saobraćaju, poljoprivredi i međusobnom priznavanju ocene usaglašenosti – i sklapanja novih sporazuma o električnoj energiji, bezbednosti hrane i zdravstvu.
Učešće Švajcarske u evropskim programima, uključujući istraživanje, kulturu i sport, takođe je na kocki, dok EU zahteva otvaranje švajcarskog železničkog tržišta.
"Želimo da se svi sporazumi sa Švajcarskom konačno ažuriraju", rekao je Sven Gigold, državni sekretar za ekonomiju Nemačke, u utorak.
"Švajcarska se nalazi u srcu Evrope," rekao je, dodajući da odnosi više ne mogu biti uređeni "ugovorima koji su uspostavljeni pre više decenija."
Status kvo ili spor proces?
Kompromis će takođe biti potreban i oko drugih tema, uključujući tretman radnika na privremenom radu i socijalne beneficije za strance.
U međuvremenu, Brisel želi da Švajcarska više doprinosi Fondu za koheziju, koji je namenjen smanjenju ekonomskih i socijalnih razlika u EU.
Čak i ako dve strane postignu dogovor, švajcarski parlament će imati pravo glasa o bilo kojem ishodu, kao i švajcarski građani na referendumu.
(EUpravo zato)
