Broj imigranata u Švedskoj je nikad manji u poslednjih nekoliko godina.
Tamošnji nacionalni Zavod za statistiku objavio je da je 5.700 više ljudi otišlo iz zemlje nego što ih je pristiglo u Švedsku, u periodu od januara do maja 2024.
Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti, a broj prijava za azil je najniži od 1997. godine.
Nije prvi put da se Švedska suočava sa dramatičnim padom prijava za azil. Primera radi, 2016. se prijavilo 28.939 ljudi što je značajno manje u odnosu na 162.877 zahteva koliko ih je bilo godinu dana ranije.
Inače, u ovoj skandinavskoj državi živi 10,5 miliona ljudi.
Švedska je 2016. pooštrila migrantsku politiku
Pad u brojkama može da se objasni odlukom vlasti da krene u drugom smeru kada je reč o migrantskoj politici, prenosi Dojče vele.
Vladajuće Socijaldemokrate su 2015. stavile tačku na liberalnu politiku imigracije i integracije, zahvaljujući kojoj su mnogi tražioci azila iz zaraćenih zemalja poput nekadašnje Jugoslavije, Avganistana, Sirije, Iraka i Somalije primljeni. Nakon toga su stegnute migrantske politike.
Manjinska vlada, predvođena konzervativnim premijerom Ulfom Kristersonom, na vlasti je od 2022, a podržava je i desničarska partija Švedske demokrate.
Stručnjak za migracije, Bernd Parusel, napisao je u jednom izveštaju da je Švedska usvojila različite mere u pogledu registrovanja, nalaženja smeštaja i brizi o azilantima koji ulaze u zemlju. Pod tim se podrazumevala i ideja da ljudi treba da se ohrabre da se dobrovoljno vrate u zemlju porekla, a deportacije bi se dosledno obavljale.
Iračani, Somalijci i Sirijci napuštaju Švedsku
Prema nedavnom saopštenju švedskih vlasti, sve više ljudi poreklom iz Sirije, Iraka ili Somalije napušta zemlju, ali motivi nisu sasvim poznati.
Parusel je istakao da "otežavanje životnih uslova kako bi azilanti napustili zemlju" nije dobar metod i da ne treba tako da se ubeđuju ljudi da dobrovoljno odu iz Švedske. Kako je rekao, ima više društvenih nepravdi ukoliko azilanti ostanu bez socijalne pomoći i smeštaja.
Na prvi pogled se može učiniti logičnim da je lakše integrisati migrante u društvo ako ih ima manje. Međutim, Parusel smatra da taktika kojom Švedska hoće da se učini neprivlačnom za migrante, ne može da urodi plodom, pogotovo ne uz istovremeno promovisanje brže i bolje integracije. Mnogi migranti se drže u neizvesnosti, jer ne znaju mogu li ostati u zemlji, dok na kraju ne odluče da sami odu.
Švedska se bori sa organizovanim kriminalom
Uz to, Švedska ima veliki problem sa organizovanim kriminalom. Premijer Kristerson je rekao da mu mu je cilj da se izbori sa tim rekavši da je prethodna vlada vodila "neodgovornu migrantsku politiku i neuspešnu integraciju".
Švedske kriminalne grupe se prvenstveno finansiraju kroz trgovinu drogom, a zabeleženi su i bombaški napadi i drugi obračuni u kojima stradaju i nedužni civili.
Takvi incidenti se obično događaju u siromašnijim naseljima gde većinski žive migranti. Ipak, stručnjaci za porast kriminala krive visoku stopu nezaposlenosti i siromaštvo.
(EUpravo zato/Dojče vele)
