Evropska unija je osudila čin kao poslednji u nizu sumnjivih napada na kritičnu infrastrukturu u Baltičkom moru. U zajedničkoj izjavi Evropske komisije i Visoke predstavnice za spoljnu politiku, Kaje Kalas, izražena je solidarnost sa Finskom, Estonijom i Nemačkom, dok su finske vlasti pohvaljene za brzo reagovanje u istrazi.
Finska je u saradnji sa međunarodnim partnerima zaustavila osumnjičeno plovilo, za koje se veruje da pripada ruskoj "senka floti". Ova flota, kako se navodi, predstavlja ozbiljnu pretnju po bezbednost i životnu sredinu, dok istovremeno pomaže finansiranje ruske ratne mašinerije.
Evropska unija najavila je dodatne mere kao odgovor na ovaj i slične incidente. Predložene su nove sankcije usmerene ka pomenutoj floti, ali i pojačane aktivnosti na zaštiti podvodnih kablova. Planovi uključuju unapređenje tehnologija detekcije, bolju razmenu informacija, razvoj kapaciteta za popravke podvodne infrastrukture i intenziviranje međunarodne saradnje.
"Snažno osuđujemo svako namerno uništavanje kritične infrastrukture u Evropi. Ovo nije samo napad na infrastrukturu već i na našu kolektivnu sigurnost," navedeno je u saopštenju.
Iako trenutno ne postoji rizik po snabdevanje električnom energijom u regionu, zvaničnici ističu važnost otpornosti i zaštite ključnih resursa. Ova situacija podseća na rastuću potrebu za zajedničkim naporima u očuvanju evropske energetske i digitalne sigurnosti.
Baltičko more, često viđeno kao zona intenzivne geopolitičke aktivnosti, ponovo je postalo žarište potencijalnih tenzija između Zapada i Rusije. Evropska unija je, međutim, jasna u svojoj poruci: bezbednost i stabilnost regiona ostaju prioritet.
Raniji incidenti sa podvodnim kablovima na Baltičkom moru
U poslednjih nekoliko meseci, Baltičko more postalo je poprište više incidenata koji uključuju oštećenje podvodnih kablova, ključnih za telekomunikacije i energetsku infrastrukturu u regionu.
U oktobru 2024. godine, Finska i Litvanija prijavile su štetu na podvodnim internet kablovima. Finska kompanija Cinia zabeležila je prekid na kablu C-Lion1, koji povezuje Helsinki sa nemačkim gradom Rostokom, što je dovelo do poremećaja u komunikacionim uslugama između Finske i Nemačke. Istovremeno, Litvanija je prijavila oštećenje na kablu koji povezuje tu zemlju sa Švedskom, što je rezultiralo smanjenjem internet propusnosti za trećinu.
Ovi incidenti izazvali su zabrinutost zbog moguće sabotaže, posebno u kontekstu geopolitičkih tenzija u regionu. Finske i estonske vlasti pokrenule su istrage, uz međunarodnu saradnju, kako bi utvrdile uzroke oštećenja. Sumnja je pala na rusku "senku flotu", za koju se veruje da predstavlja pretnju po bezbednost i životnu sredinu, dok istovremeno finansira ruski ratni budžet.
Pored toga, u oktobru 2024. godine, gasovod Balticconnector, koji povezuje Finsku i Estoniju, pretrpeo je oštećenje, što je dodatno povećalo zabrinutost za sigurnost kritične infrastrukture u Baltičkom moru.
NATO je izrazio podršku i ponudio pomoć u prikupljanju dokaza, dok su zemlje poput Finske i Švedske intenzivirale nadzor nad ključnom infrastrukturom.
